Na tribini upriličenoj u Čačku 1.jula 2016. godine na temu: „Diskriminatorna ponašanja prema starijim osobama i osnaživanje starijih da reaguju na takva ponašanja“ gde je domaćin bilo Udruženje penzionera iz Čačka, okupilo se ne baš mnogo starijih, iz Čačka i Dragačeva.
Kako smo od domaćina čuli, neki nisu došli zbog Noletovog teniskog meča, a neki zbog nepoverenja da se bilo kakva promena može napraviti, pa da ne gube vreme na „prazne priče“.
Onih 20-ak koji su došli, posle uvodnih izlaganja, najviše su bili raspoloženi da nam kažu šta je za njih najgori vid diskriminacije i kako su oni izgubili veru da se više mogu napraviti bilo kakve promene na bolje. Predstavnici Udruženja penzionera iz Guče su govorili o otežanom pristupu zdravstvenoj zaštiti i to ne samo starijih ljudi, već svih 20-ak hiljada stanovnika opštine Lučani. Ova opština obuhvata 38 mesnih zajednica, uglavnom brdsko-planinskih, na prostranstvu od 454km2 a o zdravstvenoj zaštiti stanovnika stara se Dom zdravlja Lučani, koji je organizaciona jedinica Zdravstvenog centra Čačak. Dom zdravlja u svom sastavu ima zdravstvenu stanicu u Lučanima, a u Guči bolnicu sa 40 postelja i svega 5 seoskih ambulanti (u Kotraži i Kaoni lekar radi svaki dan, dok u Goračiće, Viču i Milatoviće dolazi po jednom nedeljno), a napominju da čak tri četvrtine stanovnika živi u seoskim područjima.
U Guči, stanovnicima Gornjeg Dragačeva dostupan je od specijalista internista, ginekolog i pedijatar. Sve ostale specijalističke službe su u Čačku. Da bi do njih otišli, potreban im je uput svog izabranog lekara sa kojim odlaze u Čačak prvo da zakažu specijalistički pregled, pa posle ponovo na pregled. Ukoliko, kada dođu na pregled, specijalista predloži dodatnu dijagnostičku ili terapeutsku proceduru koju treba obaviti u Kliničko-bolničkom centru (nadležan je Kragujevac ili eventualno Beograd, ukoliko je ranije tamo započeto lečenje), onda se taj predlog nosi svom izabranom lekaru, pa on piše uput koji overava načelnik. Potom pacijent taj uput nosi u filijalu zdravstva u Lučane, na overu, pa potom ide u Ivanjicu na komisiju, pa tek onda u Kragujevac, odnosno, Beograd. U praksi, sa ovom procedurom se uspeju izboriti mlađi ljudi i to uglavnom roditelji koji treba da deci obezbede lečenje, dok kada su u pitanju sredovečni tek poneko, a stariji, gotovo niko. Teško ko od starijih, čak i da je potpuno pokretan, a posebno iz seoskih sredina, ima novac da plati putovanje na sve ove destinacije kako bi ispunio proceduru. Oni koji su teže pokretni, a žive u najudaljenijim selima, gde im je kuća udaljena i do 5km od glavnog seoskog puta, kojim ide autobus i još 30 i više km do Guče, odnosno, preko 50km do Lučana ili više od toga do Ivanjice, uglavnom i ne pokušavaju da dođu, čak ni do izabranog lekara. Kažu da, kome god da su se obraćali na lokalnom nivou, svi kažu da je to po uputstvu Ministarstva i da oni tu ništa ne mogu da promene.
Navode da je slična priča i kada imaju potrebe da idu u sud, jer je on za sve stanovnike lučanske opštine izmešten iz Guče u Ivanjicu, koja im nije ni geografski ni saobraćajem ni administrativno dostupna.
Penzionere iz Čačka najviše muči odnos mladih prema starijima, pričali su koliko mladi nemaju poštovanja prema starijima i onome šta su oni uradili i dali doprinos društvu i stoga predlažu edukaciju dece od najmlađeg uzrasta u obrazovnim ustanovama. Izneli su i da je problem nedovoljna pristupačnost zbog arhitektonskih barijera onima koji koriste pomagala bitnim javnim ustanovama gde treba da koriste usluge i drugih javnih prostora.
Ova tribina je bila sastavni deo aktivnosti iz Projekta: „Za nultu toleranciju diskriminacije prema starijim osobama“, koji Amity realizuje u partnerstvu sa Udruženjima Laris iz Čačka i Kokoro iz Bora, a uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
