Krajem prošle nedelje, u prostorijama MZ Gazela, u saradnji sa Centrom za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom Novi Beograd, organizovali smo razgovor sa starijim Novobeograđanima koji u kućnim uslovima brinu o svojoj, sada već odrasloj, deci – osobama sa invaliditetom.
Pričali smo o ekonomskim pitanjima i izazovima koji ih muče na tom planu, počev od toga da li imaju dovoljno novca za specifične potrebe njihove dece kada je u pitanju obezbeđivanje pomagala (električna kolica, specijalni krevet, pomagala za virtuelno i stvarno komuniciranje, pomagala za održavanje fizičkog tonusa, kompjuter, pelene,…). Zatim, o tome mogu li da plate da ih neko odmeni u brizi o njihovom detetu, a da oni odu da se negde odmore/oporave… Zaključak je da se vode izrekom „pruži se koliko ti je jorgan dug“, jer su potrebe uvek veće od mogućnosti.
Druga tema razgovora bila je šta se događa kada vremešni roditelji upadnu u krizu, „kada pucaju“. Da li imaju i da li im je potrebna psihološka podrška i pomoć? Odgovori su mahom bili jednolični, a ukazuju na nedostatak psihološke podrške, kao i istovremeno naglašavanje toga da je ona i te kako potrebna i to ne samo roditeljima, već i njihovoj deci.
Pitanje dostupnosti zdravstvenih usluga je bila nezaobilazna tema našeg razgovora, a posebno izazovi sa kojima se susreću kada njihova „deca“ treba da koriste stomatološke usluge, jer kako kažu, iste prilagođene njihovim potrebama mogu da dobiju samo na Stomatološkom fakultetu. Ukazivali su na izazove njihove ženske dece kod korišćenja ginekoloških pregleda. Posebno su ukazivali na izazove osoba sa cerebralnom paralizom, jer posle 18. godine života ne mogu da koriste banjsko lečenje o trošku države…
Na kraju, vodili smo razgovor na temu šta će biti sutra sa njihovom decom, kada roditelji ne budu mogli više da ih neguju ili da brinu o njima. Ovo tim pre jer su među sagovornicima bili i ljudi, negovatelji koji imaju 61 godinu, pa 67 i 68, zatim 70, 77 i 91 godinu. Njihovo nepodeljeno mišljenje bilo je da o tome gotovo svakodnevno razmišljaju, ali da nemaju pravi odgovor.
Ovo je signal da, kao društvo, moramo da učinimo više za ove ljude i da im olakšamo, odnosno pomognemo da dođu do pravih odgovora na pitanja koja ih najviše tište.
Kompletni izveštaj i sa ove fokus grupe, kao i sa prethodnih koje smo imali biće objavljeni u drugoj polovini septembra meseca, a u sklopu Istraživanja o položaju i potrebama staračkih domaćinstava na Novom Beogradu, za koje nam finansijsku podršku pruža Populacioni fond Ujedinjenih nacija, Kancelarija u Srbiji.
