Još od 1983. godine, ustanovljeno je obeležavanje Međunarodnog dana socijalnih radnika svakog trećeg utorka u martu mesecu. Ove godine taj dan je danas, 20. marta. Ali o njemu se mnogo ne priča kod nas, gotovo da ni jedne vesti u našim medijima danas o njima/nama i našem danu nema. A toliko toga drugih dana obeležavamo. Skoro svaki dan po nešto. Kao da nam socijalni radnici nisu važni. A jesu! I zato im je potrebna podrška. Oni su agensi promena nabolje u društvu, ma koliko mi to ne primećujemo ili ne želimo da priznamo. Posao socijalnih radnika je posvećen pomoći i dobrobiti drugim ljudima, zadovoljavanju osnovnih životnih potreba i ljudskih prava posebno najsiromašnijih i svih onih isključenih iz redovnih tokova društva. Bave se i pomažu ljudima sa margine ili se zalažu za njihov bolji položaj u zajednici i društvu. Oni rade u državnim institucijama socijalne zaštite, zdravstva, pravosuđa, obrazovanja, u vojsci, u organizacijama civilnog društva, u medijima, zapravo svuda tamo gde se ustanove bave ljudima ili zajednicama.

Socijalni radnici pomažu ljudima u izbegllištvu, ljudima koje su zadesile elementarne nepogode, lljudima u siromaštvu, porodicama sa poremećenim porodičnim odnosima, decom sa problemima u ponašanju i decom bez roditeljskog staranja, starijima…

Socijalni radnici, iako to retko pominju, itekako doprinose promeni društva nabolje. Međutim, zasluge za to uzimaju neki drugi. Socijalni radnici umesto pohvala i boljeg statusa u društvu često su i najdirektnije žrtve nezadovoljnih ili nesrećnih pojedinaca koji su uništitli svoju porodicu pa bi da unište još nekoga…

Zato barem na današnji dan zastanimo i prisetimo se nekih lepih stvari za koje su socijalni radnici zaslužni kao, na primer, za mnoga srećna detinjstva i kasnije živote dece koja su bila bez roditeljskog staranja pa data na usvojenje i recimo im hvala!

Srećan vam Dan socijalnih radnika, dan svih nas!!!

mr Nadežda Satarić, socijalna radnica