Bili smo u prilici da razgovaramo sa sa bivšim izbeglicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, čije su porodice kroz Regoinalni program stambenog zbrinjavanja kupile seoske kuće na području opštine Kikinda i uselile se u njih. Svi učesnici razgovora izrazili su zadovoljstvo što su posle više od 20 godina izbeglištva došli do vlastitog krova nad glavom u Srbiji. Kažu da su tek sada svoji na svome i da ne strepe svakog prvog da li će im stanodavac povećati kiriju ili im najaviti otkaz. Sada osećaju samopouzdanje, sigurnost, pravu slobodu. Osećaju se integrisanim u lokalnu zajednicu u kojoj žive i sasvim prihvaćenim od domicilnog stanovništva.
U toku rešavanja stabmenog pitanja ipak je bilo i momenata zbog kojih su se kako su rekli „osetili prevarenim“, a to ih je posebno pogodilo. Naime, prilikom nabavke građevinskog materijala ili kućnih aparata i nameštaja u vrednosti od 1.500 evra, na koliko su imali pravo, dobavljač im nije, u svim slučajevima, isporučio traženu robu, već robu koju je on odredio za te namene, a sumljaju i da su „zakinuti“. Nekima je najteže palo što se kako rekoše od njih još očekivalo da budu zahvalni za ono što su dobili.
Ovaj razgovor bio je deo naših aktivnosti iz projekta: „Podrška regionalnim procesima obezbeđivanja održivih rešenja za izbegla i raseljena lica u Srbiji“, koji realizujemo pod pokroviteljstvom OEBS-a, kancelarije u Beogradu.