Panelistkinje i učesnice/i na diskusiji u Beogradu, o značaju preraspodele neformalnog negovateljskog rada između žena i muškaraca u porodici i između porodice i lokalne samouprave, kao i o obavezi rodno odgovornog budžetiranja, bili su veoma konstruktivni i doprineli formulaciji kvalitetnih predloga.

Gospođa Nadežda Satarić je govorila o tome zašto nam je važna preraspodela neplaćenog rada i naglasila:„Zato što želimo da damo doprinos kvalitetnijem životu obolelih osoba i njihovih neformalnih negovatelja. Zato što su kod nas neformalni negovatelji najčešće žene, supruge, kćerke, snahe (u 79%slučajeva), a 39% njih su starije od 65.godina. Zato što četvrtina neformalnih negovatelja završi na bolničkom lečenju zbog posledica brige koju imaju oko bolesnog člana porodice. Veliki broj njih ima znake depresije a neki i depresiju. Zato što iscrpljena negovateljica ima nižu radnu produktivnost pa češće zapostavlja poslovne obaveze ili odlazi na bolovanje, a najčešće i ne radi zbog obaveza nege. Sve to dovodi do poremećene dinamike uobičajenog funkcionisanja porodice i rezultira poremećenim porodičnim odnosima. Zato je važno da se u okviru porodice u većoj meri uključe i muškarci u posao nege. Konačno, ovo je odlična prilika da nastavimo da zagovaramo za veću podršku porodicama koje brinu i neguju osobe obolele od demencije, što smo započeli 2015.godine sa koalicijom od 14 OCD iz Beograda, koja je tražila kod lokalne samouprave grada Beograda uspostavljanje servisa Dnevnog boravka za osobe sa demencijom. Nismo tada uspeli u tome pa je ovo prilika za popravni.

Sada imamo i okvir Rodno odgovorno upravljanje i obavezu rodno odgovornog budžetiranja. Imamo i udruženje u kome su i neformalni negovatelji obolelih od demencije, Alchajmerovu asocijaciju Srbije, imamo neformalnu mrežu pružalaca usluga ovim osobama, imamo veći broj zainteresovanih strana, imamo dosta argumenata za i verujem veće šanse za uspeh.“

Govorila je i o tome kako stojimo sa poštovanjem ljudskih prava osoba obolelih od demencije, naglasivši da osobe, posebno one čija je funkcionalna sposobnost smanjena, imaju osećaj izolovanosti, neprilagođenosti i napuštenosti. Osobe koje pate od demencije zasigurno spadaju u tu ciljnu grupu. One veoma pate zbog svoje bolesti i uskraćene su za korišćenje mnogih od prava koja ne mogu da koriste, kao na primer:

• Za uslugu pomoć u kući u Beogradu mogu da se kvalifikuju da ga koriste samo oni koji žive sami, ili u domaćinstvu gde su svi članovi radno nesposobni. Za dnevni boravak u klubovima i dnevnim centrima za odrasle i starije, pokretni i mentalno očuvani (u Beogradu ih ima 24).
• Izazovi u praksi stavljanja pod starateljstvo i oduzimanja poslovne sposobnosti
• Nepostojanje dnevnih usluga u zajednici (dnevni boravci, predah smeštaj, savetovališta
• Nedovoljna je pomoć porodicama obolelih (nemogu da dobiju pelene na recept za obolelog, ne mogu da dobiju više od 7 dana bolovanja u toku godine za negu…)
• Nedovoljna informisanost o bolesti poznavanje iste i javnosti a i pružalaca usluga
• Nedostatak kognitivnih vežbi obolelih i odsustvo fizičkih aktivnosti obolelih
• Evidentno je nestruktuirano vreme obolelih i povećan rizik od zlostavljanja obolelih

Gospođa Sanja Nikolin iz Ženske platforme za razvoj Srbije je govorila o tome zašto je važno zagovarati za preraspodelu neplaćenog rada i naglasila:
„da su neplaćeni i potplaćeni rad u ekonomiji nege najvažnije neotvorene teme u vezi sa rodnom ravnopravnošću, globalno, u regionu, kao i kod nas. Oba ova oblika eksploatacije imaju snažnu rodnu dimenziju. Uz to, obim i broj “transakcija” koje se svakodnevno vrše u ekonomiji nege, značajno utiču na porodični budžet, budžet jedinica lokalne samouprave, budžet pokrajine i budžet na nacionalnom nivou. Nije logično, a nije ni jasno, kada smo se, kao društvo dogovorili da poslovi za koje tvrdimo da su za nas najvažniji, a to su briga o deci, o starima, o bolesnim ženama i muškarcima, najmanje plaćeni poslovi. Nema ni dovoljno svesti o tome koliko je posao negovateljica težak i odgovoran posao za koji nedostaje adekvatna podrška, na kome se izgara jer se stalno troše sopstveni resursi.

Danas mi imamo alat koji može da nam pomogne u preraspodeli neplaćenog rada. Taj alat se zove rodno odgovorno budžetiranje (ROB), koje ima za cilj preraspodelu budžetskih sredstava radi ostvarenja rodne ravnopravnosti u svim sferama života. Na nivou lokalnih samouprava, u program 11 socijalna i dečija zaštita moguće je uvrstiti aktivnosti koje se odnose na pilotiranje usluge dnevnog centra za obolele od demencije, a u drugim programima moguće je budžetirati i druge aktivnosti u vezi sa preraspodelom neplaćenog rada. Dakle, pored toga što je potreba ogromna, trenutak je dobar, jer je ROB moćan alat koji doprinosi povezivanju preuzetih obaveza po konvencijama, kroz zakone, strategije i akcione planove i izdvajanju sredstava za operacionalizaciju ovih ciljeva. U skladu sa zakonom, svi budžetski korisnici imaju obavezu da uvedu rodnu perspektivu u svoje budžete do 2021. godine (prvobitni rok je bio do 2020. godine). Potrebno je da se ovaj alat više koristi kako bismo razvijali rodno odgovornu socijalnu zaštitu i ekonomiju nege.“

Gospođa Lidia Vujičić, predstavnica UN Women naglasila je i da je neophodno da se u ovu promenu uđe sa spremnošću da svako menja sebe, a ne samo očekivanjima od institucija.

Gospođa Nikolin je rekla da je dobro što je osnovana Alchajmerova asocijacija Srbije, ali da treba da postoji i jezgro negovateljica okupljenih u svoju asocijaciju, pa predložila da se udruže negovateljice i negovatelji i formiraju profesionalno i interesno udruženje.

Učesnici u diskusiji su se složili da je prioritet zagovarati kod grada Beograda za pilotiranje i razvoj Dnevnog centra za osobe obolele od demencije, a da saveznici u zagovaranju treba da nam budu: Stalna konferencija gradova i opština, SIPRU tim, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Ženska platforma za razvoj Srbije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, različite organizacije za ljudska prava, organizacije osoba sa invaliditetom i organizacije za zaštitu prava starijih. Potencijalno može se računati i na Žensku parlamentarnu mrežu, kao i na ženske odborničke mreže (nakon izbora), Savez penzionera Srbije, UN sistem, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, udruženja mladih, kao i druge aktere, pored onih koji su na ovom skupu okupljeni oko inicijative.

Naglašeno je i da mediji treba da budu saveznici u ovom poslu i da se vode kampanje koje će približiti problem široj javnosti, sa životnim pričama, ali bez patetike. Ovo iz razloga jer se demencija kasno identifikuje i dijagnostikuje, što otežava dalje procese usporavanja bolesti.

Ova aktivnost je deo Projekta: „Razvoj savetovališta za neformalne negovatelje zavisnih osoba i promocija preraspodele neplaćenog rada“ koji Amity realizuje u partnerstvu sa Udruženjem građana Laris iz Čačka i Crvenim krstom Кragujevac, a u okviru projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada“, koji sprovodi UN Women, uz finansijsku podršku Velike Britanije i Britanske Ambasade. Projekat podržava i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije.