Konferencija „Za glas starijih žena“
Beograd, 18.novembar 2021.
Izlaganje Sofke Vasiljković, Romska ženska mreža, Šabac
Gospođa Sofka je borkinja za prava Roma i Romkinja i prva žena Romkinja koja je učestvovala u političkom životu Romske zajednice. Ona je prva žena potpredsednica Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine u mandatu od 11 godina i generalna sekretarka Udruženja Roma 20 godina. Majka je dvoje visoko obrazovane dece i sada sanja da postane nečija baka.
Izlaganje prenosimo u celini
Uloga žene Romkinje u porodici i društvu zavisila je od mnogobrojnih faktora a najvažniju ulogu imali su ekonomski, kulturni, politički i društeni faktor.
Pored toga, na formiranje uloge žene znatno su uticali etnička i klasna pripadnost, običaji i predrasude u društvu.
Kada kažemo „stara Romkinja“ najčešće imamo sliku, zapuštene starice, sa neadekvatnom odećom i obućom, sa cigaretom u drhtavim, izboranim rukama prepunim isprepletanim venama, sa maramom živih boja povezanom na glavi.
Najčešće je nepismena, često ima osećaj krivice što nije išla u školu, neke od njih nisu ni znale da škole postoje. Odrasta u porodicama sa dosta briga i siromaštva, bez igračaka u detinjstvu, sa ulogom da u vrlo ranom uzrastu čuvaju mlađu braću i sestre, spremaju hranu, ali i idu u nadnicu.
Mali broj njih imaju nekoliko završenih razreda, znaju da se potpišu i čitaju jer su imale zakonsku obavezu obrazovanja posle Drugog svetskog rata.
Veliki broj se prerano udalo, poštujući volju starijih, neretko izložene ugovorenim i ranim brakovima, ali i vodeći računa o kultu devičanstva prisutnog i danas u tradiciji nekih grupacija romske nacionalne zajednice.
O zdravstvenom stanju, o posledicama ranog rađanja, posledicama abortusa, nije niko ni razmišljao.
Doprinos stare žene je mnogo značajan jer pored svakodnevnih porodičnih potreba radi kod „svojih žena“ u selu, pomažući da raspremaju kuće, ponekad i na njivi, za nadnicu ili za hranu koju donosi kući.
Najveća joj je radost da dobije što više unučadi koje čuva i vaspitava.
Pri tom, komuniciranjem na romskom jeziku znatno doprinose boljem upoznavanju i očuvanju jezika. Prepričava im stare priče, objašnjava simbole, uči ih romskim običajima pri rođenju, svadbama, slavama i ostalim važnim elementima romske kulture i tradicije.
Obzirom na nedostatak pisanih dokumenata, ističemo da su upravo stare žene čuvari, prenosioci romske tradicije, običaja, kulture i jezika. Na taj način daju ogroman doprinos negovanju i očuvanju kulturoloških vrednosti Roma i očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta.
Prosečan vek Romkinja je 48 godina a kada nekim slučajem dočekaju preko 80 godina, imaju osećaj krivice, prosto se pravdaju što su žive. Romkinja u staračkim domovima nema, delimično zato što su skupi, ali to predstavlja sramotu za porodicu da smeste staru ženu u dom.
Neke su ostale same u kući, zanemarene od strane porodice, neke sa nekakvom kakvom takvom penzijom, neke bez bilo kakivih primanja, najčešće su korisnice socijalne pomoći, usamljene, bolesne, tužne..
Ili pak, deca im žive u inostranstvu sa porodicom, a one željne svojih unuka čuvaju velelepne kuće koje podsećaju na dvorce, imaju novca ali samuju, niko im ne dolazi u posetu, nikome ne mogu da se požale i niko sa njima ne komunicira, nedruže se, nemaju nikakav društveni život, osuđene su na stigmatizaciju.
Ipak, moramo pomenuti da se jedan broj starih Romkinja i pored svih problema sa kojima su se suočavale u mladosti uspele otrgnuti i završiti kurseve, srednje škole ili čak fakultete. Kao rezultat imamo određen broj starih Romkinja koje su stekle zaslužene penzije. ali i onih koje su svojom participacijom u društvenom životu dale veliki doprinos poboljšanju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice na nacionalnom nivou.
Kada govorimo o ulozi stare žene Romkinje moramo razlikovati dva perioda. Period pre tranzicije, odnosno pre 2000 godine, i period posle tranzicije.Nedavno urađena anketa među članicama Romske ženske mreže potvrđuje da su stare Romkinje pre tranzicije imale veću ulogu u odlučivanju, oko obrazovanja dece, udaje i ženidbe,rađanja, imena dece, kupovine nekretnina…
Njihov uticaj znatno je umanjen u periodu posle tranzicije, poboljšanjem opšteg statusa zajednice pogotovo poboljšanjem obrazovnog statusa.
Napomenimo, da je uloga u odlučivanju starih Romkinja u donošenju odluka i posle tranzicije veća u porodicama muslimanske veroispovesti.
Bez obzira na niz faktora koji utiču na smanjenje uloge u odlučivanju ne nedostaje visok stepen poštovanja starih Romkinja u porodici i romskoj zajednici.
Uprkos aktuelnim socijalnim i ekonomskim reformama koje se sprovode u zemlji ni jedna strategija i akcioni planovi ne prepoznaje stare Rome i Romkinje kao zasebnu ranjivu ciljnu grupu, niko se ne bavi pitanjem i potrebama starih Romkinja. Sporadično, imamo po neki projekat romskih NVO, ili poneko istraživanje i na tome se sve završava.
Politička mobilizacija je postala novi značajan momenat u romskoj zajednici u kojoj Romkinje učestvuju znatno manje od muškaraca, pri tom nemaju mogućnost da same odluče o svom glasu.
Nema starih Romkinja na mestima gde se donose odluke. Nema ni jedne starije Romkinje u skupštinama i vladama u izvršnim savetima lokalnih samouprava.
U komunikaciji sa istitucijama primetan je diskriminatorni pristup prema starim Romkinjama, koji se najčešće oslikava u pristupu uslugama koje pružaju službe iz javnog sektora na lokalnom nivou i otežavaju ostvarivanje prava zagarantovanih zakonom.
Mnogo je stereotipa koji se teško menjaju. Sve je više napada na stare Romkinje, i sve više antiromizma. Sve su to faktori koji znatno utiču na ulogu stare Romkinje u društvu, smanjuje mogućnost integracije i ovu grupaciju romske nacionalne zajednice uvodi u stigmatizaciju.
/kraj
