Povodom obeležavanja 8. marta, Međunarodnog dana žena, juče smo u Sirogojnu zajedno sa udruženjem „Zlatiborski krug” i Savetom za rodnu ravnopravnost lokalne samouprave Čajetina realizovali radionicu na temu: „Položaj žena na selu, diskriminacija i nasilje nad starijim ženama i značaj traženja zaštite“. Učestvovale su žene iz Sirogojna, Krive reke i Rožanstva.
Uvodna izlaganja imale su:
- Brankica Rajović, predstavnica Saveta za rodnu ravnopravnost opštine Čajetina;
- Zorica Milosavljević iz „Zlatiborskog kruga“
- Jelena Stojanović, zamenica Zaštitnika građana iz Beograda i
- Nadežda Satarić iz Amityja
Brankica Rajević je čestitala ženama 8. mart i govorila o planovima rada Saveta za rodnu ravnopravnost u 2022. godini, među kojima su i održavanje radionica sa ženama iz seoskih sredina na teme reproduktivnog zdravlja.
Zorica Milosavljević je govorila o 20-godišnjem angažmanu udruženja „Zlatiborski krug” u podršci ranjivim grupama Čajetine i o ulozi u formiranju Saveta za rodnu ravnopravnost opštine Čajetina.
Jelena Stojanović je govorila o siromaštvu i diskriminaciji žena sa sela i pozvala ih je da se obrate Zaštitniku građana ukoliko smatraju da se krše njihova prava.
Nadežda Satarić je podsetila da je Dan žena nastao kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca, i da ono što je ženama sa početka 20. veka bio san, mi žene danas baštinimo kao prava, počev od trudničkog bolovanja, ograničenja rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, preko iste plate za isti rad, do demokratskog prava glasa i mnogih drugih.
Ipak, ukazala je da je danas položaj starijih žena lošiji u odnosu na položaj njihovih vršnjaka, jer one u proseku imaju niže penzije za 20% od muškaraca, lošijeg su zdravlja od njih, retko su vlasnice imovine, češće su žrtve zanemarivanja potreba, ekonomskog iskorišćavanja i nasilja. Ukazala je na mere zaštite, kome i kako da prijavljuju nasilje.
U diskusiji žena istaknuto je:
- Da imaju probleme u pristupu uslugama koje su im potrebne a posebno uslugama zdravstvene zaštite, zbog geografske udaljenosti ( 25 do 30 km do Doma zdravlja u Čajetini). Podsećaju na vremena kada su u Sirogojnu imali lekara, medicinsku sestru, zubara, pa čak i zubnog tehničara. Sada je zdravstvena ambulanta zatvorena i ne dolaze ni mobilne ekipe, kako je to bilo pre korone.
- Iako imaju putnu infrastrukturu, nema redovnog javnog prevoza do Čajetine, Zlatibora niti Užica, što dodatno otežava život u Zlatiborskim selima. Samo funkcioniše prevoz dece iz okolnih sela u osnovnu školu u Sirogojnu, koju pohađa oko 50-ak đaka.
- One žene i njihove porodice, koje žive samo od rada u poljoprivredi, uglavnom ne uplaćuju doprinose za PIO jer kako kažu: „Teško je od 2 hektara brdsko-planinske zemlje, zaraditi i odvojiti 120.000 dinara godišnje za PIO, koliko mora da izdvoji i onaj ko živi u Vojvodini i raspolaže sa 100 hektara zemlje.
- Žene različito gledaju na pravo na nasledstvo imovine od roditelja ili supružnika. Kažu da znaju da imaju pravo na to ali da se u praksi više poštuje običajno pravo, te imovinu nasleđuju muški potomci. Ipak, iznete su i drugačije prakse.
- Podsetile su se žene i čuvenih pletilja džempera iz Sirogojna i okolnih sela koje je okupila čuvena Dobrila Smiljanić, pod okrilje zemljoradničke zadruge 60-ih godina prošlog veka. Mnoge od tih pletilja zaradile su i penziju od pletenja, ali danas je to sve prešlo u privatne ruke.
Učesnicama smo podelili po 200 grama kafe i promotivne zidne kalendare za 2022. godinu, kojima su se one veoma obradovale. Predstavnica Saveta za rodnu ravnopravnost podelila im je torbe sa promotivnim materijalom Saveta opštine. Druženje je nastavljeno u neformalnoj atmosferi uz kafu i kolače.
Događaj je realizovan u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, a uz podršku Norveške ambasade u Beogradu.
