Amity

Nagradno putovanje prvonagrađenih putopisaca u Vrnjačku Banju

Na ovogodišnjem VIII Konkursu za Draganovu nagradu 2022 za najbolji putopis starijih osoba konkurisala su 123 autora iz Srbije i još 10 zemalja. Najboljih pet putopisaca po ocenama žirija, koji su osvojili prva mesta u kategorijama za koje su se prijavili, dobili su kao nagradu i trodnevno putovanje sa sebi dragom osobom na izlet u Vrnjačku Banju. Izlet smo ove godine realizovali od 8. do 10. jula. U Banji smo im priredili sadržajan program tako da su svi uživali u druženju, u šetnjama, izletu u Matarušku banju. Posetili smo i manastir Žiča kod Kraljeva, i održali književno veče u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ u Vrnjačkoj Banji. Tom prilikom smo promovisali Zbornik „Osvojeni horizonti“, u kome su objavljeno 15 nagrađenih putopisa, 16 posebno pohvaljenih i putopis majstorice pera, gospođe Biljane Benić.

Takođe, dodelili smo posebnu pohvalu Ljiljani Tamburić iz Kruševca i promovisali svih pet prvonagrađenih putopisaca, među kojima su:
Branislav M. Vuković, prosvetni radnik u penziji i pesnik iz Berana, koji je osvojio I nagradu za najbolju putopisnu pesmu. Autor se na svome putu zagledao u jednu od (nažalost praznih) isposnica, približavajući nam „filozofemu o minimumu potrebnog za sreću svakog mislećeg stvora“ u „besprekorno rimovanoj pesničkoj kaži koja se čita kao autentičan orfejski biser“.

O tome „Koliko je topla brižnost“, pripovedala nam je Dragica Tomka, profesorka u penziji iz Beograda, koja je osvojila I nagradu za najbolju žensku priču. Ona nas je odvela, vešto zapisujući svakodnevicu, u Portugaliju, oslikavajući nam korak po korak ljude daleke a drage i bliske, koji se ne stide sopstvenih muka i kojima te muke nisu ubile brižnost i dobrotu. Govorila nam je o jednoj zemlji na najautentičniji mogući način – pripovedajući nam o njenoj lepoti kroz susrete sa njenim stanovnicima.

Radovan Saković, učitelj, nastavnik i profesor iz Kragujevca, osvojio je I nagradu za najbolju mušku putopisnu priču. Kroz formu pisma u kome prenosi pripovedanja svojim unucima, autor priče „Izvor voda izvirala“, vodi nas u prošlost vešto preplićući nizove slika, delom fiktivnih delom stvarnih, istorijskih. Poigrava se, s lakoćom i prenosi nam iskreno i autentično doživljeno. Ova priča je zapravo spiralni niz priča u priči gde ni mi ni autor nismo zaista sigurni gde tačno prestaje jedan svet a gde započinje drugi.

Sam naziv priče koja je osvojila I nagradu za najbolju priču o putovanju u inostranstvo, autora Milana Mitrovića, dipl. ing. geofizike iz Beograda, zvuči kao ime nekakve bajke ili mita. U svom putopisu, ovaj autor vešto spaja niti raznolike istorije koje se prepliću na jednom izuzetno ljudskim i povesnim pričama bogatom mestu. Kroz slike ispunjene bojama, mirisima i dubokim značenjima, vodi nas od Šafran manastira do Zmijske carice.

Vlasta Cenić, profesor srpskoga jezika iz Doljevca, osvojio je I nagradu u kategoriji za putovanje po Srbiji. Njegova priča nam vraća veru u ljude i u snagu onih koji ostaju i koji se ne predaju. „Otvara prostor dragog i dalekog sećanja, zaumnost uspomena, ali na način koji ne lamentira, već nagoveštava da iza svega, razumeli to silnici ili ne, nezadrživo buja život – onaj koji će kao i u drugim nemilim vremenima, (bilo ih je onoliko), korenovati na Svetoj Kosovko-Metohijskoj Zemlјi…”

Osim razgovora o pisanju, druženje putopisaca u Banji bila je odlična prilika i da gospodin Vlasta Cenić, profesor iz Doljevca, intervjuiše neke od putopisaca za emisiju o selu, koju pravi za Radio Aleksinac. Tako je gospodim Milan Mitrović pričao o njegovim impresijama sa putovanja u sela u Alžiru. Profesorka Dragica Tomka je pričala svoje utiske sa putovanja u sela na Madagaskaru a njena prijateljica (draga osoba sa kojom je došla u Banju), gospođa Ljiljana Singh, je za emisiju o selu pričala o iskustvima iz posete selima u Indiji. Nadežda Satarić iz Amityja, organizator nagradnog putovanja, pričala je o položaju starijih žena na selu kod nas u Srbiji.

Sa nama su bile i Beba Kuka, kćerka Draganova, u čiju čast je nagrada i ustanovljena, i njegova supruga Marija Kuka, koje su nam priredile divno druženje uz muziku u jednom od poznatih banjskih restorana.

I tako, sabirajući utiske sa književnih druženja i prelistavajući ovogodišnji zbornik, shvatamo da neko putuje kroz nepoznato, neko se vraća u svoj kraj. Dok jedan luta među zvezdama, drugi čvrsto s obe noge zemljanim putem hodi. Odavno su mudri ljudi zaključili da bilo da putujemo u stvarnosti, kroz maštu ili kroz uspomene, sva putovanja imaju zajedničku nit. Pa kažu:

Putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom (Lao Ce) a Dobro je ako se putovanje upravi ka nekakvom kraju; ali, na kraju, jedino je važno samo putovanje. (Ursula Legvin) stoga Dobar putnik nema fiksne planove i ne namerava nekuda stići. (Lao Ce) i Nisu svi koji lutaju izgubljeni (Tolkin) Onda… Zašto odlazimo? Da bismo se vratili. Da bismo videli isto mesto novim očima i u novim bojama. A i ljude ćemo videti drukčije, takođe. Povratak na početak nije isto što i nikada ne krenuti. (Teri Pračet) Zato: Putuj dovoljno daleko, da bi upoznao samoga sebe (Dejvid Mičel).

Očekujemo da se i vi pridružite ovoj našoj inicijativi promocije aktivnog starenja i da na IX Konkursu koji raspisujemo 1. januara 2023. godine, konkurišete sa svojim putopisom.

vladesataric