Na skupu Društveni dijalog na temu: “Uloga kompanija u zaštiti i promociji ljudskih prava i socijalnoj inkluziji u Srbiji”, predstavnica Amity-a, Nadežda Satarić, u svom uvodnom izlaganju, govorila je o učešću starijih radnika na tržištu rada i kako poslodavci mogu podsticati zaposlenost starijih radnika.

Evropska unija i pojedine zemlje članice podsticajem zadržavanja starijih u svetu rada žele povećati bruto domaći proizvod po stanovniku. One to čine, finansijskom stimulacijom i podrškom preduzetnicima.

Pojedine zemlje zapadne Evrope, zbog nedostatka i uvoza radne snage, podižu starosnu granicu za penzionisanje na 67 godina. Neke, poput Finske, planiraju podići je na 70 godina. Kod nas to ne bi bilo rešenje jer je inače životni vek kraći za 5 godina u odnosu na zemlje Evropske unije i granica od 65 godina života za odlazak u starosnu penziju je sasvim u redu. Postoje drugi načini za omogućavanje radnicima da nastave da rade i posle penzionisanja, ukoliko to žele, ukoliko mogu i ukoliko poslodavac ima potrebu za tim profilom radnika ili stručnjaka.

Na žalost u našem društvu starije osobe još uvek predstavljaju pretnju i teret a ne priliku za zaradu i povećanje bruto društvenog proizvoda zemlje i unapređenje čitavog društva.

Stopa nezaposlenosti kod nas u Srbiji danas je niža u odnosu na niz godina unazad i iznosi 8,9% , a među nezaposlenima najviše je onih sa 50 i više godina. Čak ta stopa i raste sa 25% u 2012. na 34% u 2019 pa na 38% u 2022.godini.

Postoji prikrivena diskriminacija poslodavaca vezana za godine kod starijih osoba, dok su žene često onemogućene ili demotivisane da aktivnije traže posao zbog obaveze čuvanja dece ili nege odraslih obolelih članova domaćinstva. Dodatno kod dugoročno nezaposlenih javljaju se i psihološki problemi, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, motivacije. Dolazi i do zastarevanja i gubitka znanja i veština i prethodnog radnog iskustva.

Šta poslodavce odvraća od prijema starijih radnika (50+) na posao?

Možda ih poslodavci ne primaju smatrajući da će povećanje prosečne starosti zaposlenih dovesti do povećanja proizvodnih troškova, a zanemaruju mogućnost povećanja u produktivnosti.

Možda ih ne primaju zato što su nesreće na radu i profesionalne bolesti opasnije za osobe starije životne dobi.

Međutim dobri uslovi rada, uključujući solidnu sigurnost i zaštitu zdravlja na radnom mestu, doprinose zaštiti radnika svih životnih doba, te doprinose dobrobiti i smanjenju prevremenog penzionisanja.

Kako se udeo radno sposobnog stanovništva i u Srbiji smanjuje, nedostaje radne snage u mnogim sektorima, te moramo tražiti načine kojima se veći broj građana uključuje na tržište rada, omogućava duži radni vek i veća produktivnost.

Povećanjem zaposlenosti starijih radnika izvlačimo korist za poslodavca, za državu, i za samog pojedinca, starijeg radnika. Za poslodavca je dobrobit da ima zaposlenog koji mu treba za proces rada, da ima starijeg radnika koji ite kako može da bude prenosilac nekih znanja i veština koje mladi danas nemaju prilike da steknu u školama.

Korist za državu je što stariji radnici nastavljaju da doprinose penzionom sistemu, doprinoseći toku zarade i smanjujući zavisnost od materijalnih davanja od strane države. Zadržavanje na radnom mestu omogućuje zaposlenima da zarađuju plate veće nego što su penzije, čime se smanjuje ugroženost siromaštvom i podržava uključivanje u socijalni i ekonomski život. Postoji puno zdravstvenih razloga zbog kojih bi trebalo ohrabrivati ljude da što duže rade. Iako posao može biti naporan i sukobljavati se sa porodičnim obavezama, on takođe čini da se ljudi osećaju kao vredni članovi zajednice.

Analiza Studije o aktivnom starenju, realizovana na 11,462 učesnika, starih 50-64 godine, u 10 evropskih zemalja, ukazuju da je loše zdravlje starijih snažno povezano sa ne-učešćem u radu.

Kod nas neki hoće da rade jer su im penzije niske. Ima stručnjaka koji žele da nastave sa svojom profesionalnom karijerom, željni su novih učenja i napredovanja a kako će to drugačije nego uz rad. Treći žele da rade jer im rad održava duh i samopouzdanje i imaju potrebu da i dalje budu koristan član društva.

Ne znamo tačan broj onih koji rade, a da im poslodavci uplaćuju doprinose za PIO, ali znamo da ih ima veliki broj. Još je veći broj onih koji rade za dobrobit svojih porodica ili volonterski daju doprinos lokalnim zajednicama, a poljoprivredni penzioneri rade na svojim imanjima i proizvode robu do duboke starosti, čak i kada imaju više od 80 godina. Oni koji rade kod poslodavaca, najčešće rade na poslovima: zidara, metalostrugara, vozača, lekara, medicinskih sestara, profesora, prodavaca sladoleda, u službama obezbeđenja, šivenja, pakovanja, direktora.

Na koje sve načine poslodavac može podsticati zaposlenost starijih radnika:

• Da poslodavci jasno demonstriraju privrženost poštovanju ljudskih prava. Postići će to ako unesu načelo jednakih mogućnosti i zaštite od diskriminacije u sva akta, pravilnike i kodekse poslovanja u svojoj firmi.
• Balansiranje poslodavaca između radnog i privatnog života zaposlenog – da poslodavac uvažava potrebe radnika i izvan radnog vremena: nega bolesnih članova porodice.
• Stimulisati zaposlenja sa skraćenim radnim vremenom za starije radnike. Na ovaj način bi se pospešilo učešće starijih u radu nakon penzionisanja, i ove mere bi bile efektivnije od mera odlaganja samog penzionisanja.
• Promenom stavova ka starijim radnicima, uključujući i podizanje svesti o njihovom potencijalu.
• Promovisati doprinos, iskustva, znanja, veštine i radne kapacitete starijih radnika kako bi se eliminisale predrasude u odnosu na njih i diskriminacija na tržištu rada.
• Podsticati fleksibilne radne aranžmane i mogućnosti da radnik, ako to radni proces dozvoljava, radi i od kuće (radnice u tekstilnoj industriji mogu i kod kuće da šiju, time će same sebi planirati vreme za rad i za druge kućne obaveze ili odmor. Praviće češće pauze, čime će ispuniti zadatu normu ali sa manje škarta nego što bi ga napravile u fabrici).
• Unapređivati uslove rada, uključujući i njihovo prilagođavanje zdravstvenim potrebama starijih radnika. Odgovarajuće osvetljenje, manje buke, udobnost radnih stolica…
• Podsticati preduzetništvo među starijim radnicima.
• Slati i starije radnike na usavršavanja, gde će razvijati i nove veštine poput pristupa informacionim i komunikacionim tehnologijama koje mogu pomoći radnicima i ponuditi bolje prilagođena radna okruženja. Inače ulaganje u znanje, veštine i kompetencije građana tokom celog života deo je rešenja za izazove starenja. Pozitivne strane celoživotnog učenja su što sticanjem i obnovom veština građani održavaju svoje izglede za zapošljavanje, uspešno menjaju radna mesta, profesionalno napreduju – što znači ostaju zaposleni i zadovoljni poslom.

Stariji radnici su lojalniji poslodavcu od mlađih radnika, ređe idu na bolovanje, zarada im nije na prvom mestu, već razumevanje poslodavca, poseduju iskustvo, zrelost i mudrost.

Ovaj društveni dijalog realizovali su Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Populacioni fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNFPA) i Centar za istraživanje i razvoj društva Ideas, u Beogradu, 23.decembra 2022.

(Fotografije UNFPA)