Ovo se prvo moglo čuti na jučerašnjoj tribini „Za život starijih žena bez nasilja i diskriminacije”, održanoj u prostorijama Udruženja penzionera u Čajetini:

„Osećamo se kao višak. Obezvređeni smo, a toliko toga smo dali i još uvek dajemo i porodici i zajednici.“
Kažu da najviše boli kada u pojedinim porodicama i deca zapostavljaju svoje stare roditelje. Konstatuju da vlada nebriga o starijima i smeta im stav društva da brine samo o tome kako da penzioneri koriste svoje slobodno vreme, a ne kako da na najbolji način koriste i svoje znanje i iskustvo, te otuda često osećaj beskorisnosti među njima.

Prepoznaju diskriminaciju najviše u pristupu zdravstvenim uslugama i u siromaštvu. Naglašavaju da se sa penzijama od 20.000 din. ne može dostojanstveno živeti i da je posebno teško starijim ženama koje žive same jer su njihove penzije niže.

Prepoznaju nasilje nad starijim ženama, mada navode da ni stariji muškarci nisu pošteđeni istog. Svesni su da su nasilnici najčešće iz kruga porodice, ali ne veruju da će starije žene to priznati i da će prijavljivati nasilnike jer su to njima najbliže osobe.

Ipak, možda će i promeniti mišljenje, kada budu razmišljali o posledicama nasilja nad starijim osobama, koje je uvodničarka na tribini, gospođa Satarić iz Udruženja Amity, navela, a naglašavajući da se:

• Javlja loše raspoloženje i tuga kod 50% žrtava
• Osećaj uznemirenosti i straha kod 46% žrtava
• Gubitak apetita kod 25% žrtava
• Teškoće kod koncentracije, jasnog razmišljanja kod 29% žrtava
• Zavisnost od alkohola
• Pokušaji suicida ili suicidi
• Mentalna oboljenja
• Rizik od siromaštva i beskućništva
• Manjak izbora u svakodnevnim stvarima (ishrana, odeća, način života)

Na tribini je učestvovala i zamenica Zaštitnika građana, Jelena Stojanović, kao i njene saradnice Ana Okanović i Borjana Peruničić.