Predstavnica Amity-a je učestvovala, u svojstvu jedne od uvodničarki, na Forumu „O nama sa nama“ – Izazovi u ostvarivanju prava starijih iz njihovog i iz ugla Zaštitnika građana, koji je i bio organizator skupa u subotu, 9. decembra 2017. u Beogradu.
Znajući da su stariji slabo informisani o ljudskim pravima koja imaju, kao i načinima kako da ih ostvare, Nadežda Satarić je svoje izlaganje fokusirala na podsećanje o ključnim činjenicama šta su ljudska prava i zašto su ona posebno važna za starije ljude.
Ljudska prava su prava koja ljudi imaju samim tim što su ljudska bića. To su neotuđiva prava koja uživa svako ljudsko biće, koja mu ni na koji način ne mogu biti oduzeta. Ljudska prava proizlaze iz urođenog dostojanstva i vrednosti ljudskog bića i zato pripadaju svakom pojedincu, bez obzira na rasu, nacionalnost, boju kože, pol, jezik, religiju, političko opredeljenje, starosno doba ili bilo koje drugo, njegovo lično svojstvo. Kada se ljudska prava poštuju, ljudi mogu da žive dostojanstveno i ravnopravno, bez diskriminacije. Pošto ljudska prava pripadaju svima, ona ne zavise od godina starosti. Zato starije žene i stariji muškarci imaju ista prava, koja pripadaju i mlađima od njih.
Ljudska prava se nalaze iznad svake vlasti, sistema, institucije i bilo kog drugog autoriteta. U Srbiji, kao i u drugim državama, ljudska prava su, zbog njihovog značaja, priznata i garantovana (zajemčena) Ustavom Srbije. Na taj način naglašava se da ljudska prava imaju višu vrednost u odnosu na državu. Ustav sadrži katalog ljudskih prava koja su priznata i garantovana svima, kao i ona koja pripadaju pojedinim, posebno osetljivim grupama. Ljudska prava imaju različitu sadržinu, pa se grupišu u određene vrste
Lična prava su ljudska prava koja pojedinca štite od bilo koje vrste napada i obezbeđuju mu slobodan razvoj ličnosti. U ovu grupu spada pravo na život, pravo na slobodu, pravo na bezbednost ličnosti.
Građanska i politička prava su ljudska prava koja štite pojedinca od same države, sprečavaju da se vlast meša u privatni život pojedinca i obezbeđuju mu da učestvuje u političkom i društvenom životu zajednice. U ovu grupu spadaju pravo na privatnost, pravo na izražavanje mišljenja, pravo na imovinu, sloboda veroispovesti, pravo na pravično suđenje, sloboda udruživanja i dr.
Socijalna, ekonomska i kulturna prava su ljudska prava koja obezbeđuju da pojedinac zadovolji svoje životne potrebe i živi dostojanstvenim životom. Ova prava su zasnovana na jednakosti i solidarnosti i podrazumevaju pomoć slabijim članovima zajednice. U ovu grupu spadaju pravo na rad, pravo na obrazovanje, pravo na socijalno obazbeđenje, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na adekvatan životni standard i dr.
Država i njeni organi dužni su da poštuju ljudska prava i ne smeju da ih krše.
S druge strane, država ima pozitivnu obavezu da štiti ljudska prava kada su ona povređena, a neka ljudska prava sama po sebi podrazumevaju dužnost države da stvori uslove za njihovo uživanje. Tako, na primer, država je dužna da uspostavi sistem socijalne zaštite koji će omogućiti da se svakome ko se nalazi u stanju socijalne potrebe obezbedi socijalna pomoć i zaštita. Država ima i dužnost da vodi brigu o socijalnom, zdravstvenom i kulturnom životu svojih građana.
Stariji ljudi pripadaju posebno osetljivoj grupi stanovništva i nekima od njih su potrebne posebne mere zaštite i podrške, koje oni ne ostvaruju. Često stariji ljudi nisu informisani od strane ustanova i institucija koje su u obavezi da im pruže usluge ili regulišu ostvarivanje prava, iako je zakonom propisana njihova obaveza da informišu potencijalne korisnike i građane. Ponekad način informisanja nije adekvatan ili su informacije nedovoljne.
Ljudska prava menjaju živote ljudi. Zagarantovana prava stvaraju mogućnost za kvalitetniji život uz poštovanje nezavisnosti i dostojanstva svakog čoveka. Odnoseći se prema starijim osobama sa poštovanjem i ravnopravno kao i prema mlađim stvaramo uslove koji omogućavaju svim ljudima u društvu da učestvuju i doprinose sopstvenom razvoju.
Međutim, različite ekonomske, društveno-političke i druge (ne)prilike, stvaraju pogodno tle za kršenje tih prava, naročito u ekonomski nerazvijenim društvima, poput Srbije. Nerazvijena privreda ne može u punoj meri da pruži adekvatnu podršku za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih oblasti.
Kršenje ljudskih prava kod nas je primetno u svim segmentima društva, pri čemu su najčešće i pogođeni oni koji su najosetljiviji, a među njima su, svakako, i starije osobe.
Za ljude u poznijim godinama bitno je da se poštuju njihova prava, da bi oni imali:
- minimum finansijske sigurnosti kako bi živeli dostojsnstvenim životom – redovna primanja i mogućnost raspolaganja sopstvenim novcem i imovinom;
- pristup adekvatnoj zdravstvenoj nezi i zdravstvenim uslugama;
- obezbeđene socijalne servise podrške za život u svom domu/lokalnoj zajednici;
- bezbednost od mogućeg zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja…
- mogućnost da utiču na odluke koje se njih tiču – npr. niko ne sme da ih smesti u dom za stare bez njihove izričite volje…
Na ovom skupu, uvodničari su bile i Vladana Jović, zamenica zaštitnika građana Republike Srbije, Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije i Vasilije Bjelobrković, zamenik predsednika Saveza penzionera Srbije.
Juče, 10. decembra, na sam Međunarodni dan ljudskih prava, učestvovali smo na drugom Sajmu „Složni mozaik Srbije“, koji je organizovala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. Na sajmu smo imali otvoren štand, na kome smo razgovarali sa sugrađanima o pravima starijih, delili im informacije i Amtiy publikacije.
