Korisnici usluga u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj starijih lica bez ikakve sumnje trpe najveća ograničenja i zabrane zbog pandemije COVID-19 u odnosu na sve druge uzrasne grupe stanovništva, jer je procenjeno da su oni u najvećem riziku. Kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, Naredbom o zabrani poseta i ograničenju kretanja u objektima ustanova za smeštaj starih lica od 15. marta 2020.godine, zabranjene su im posete i izlazak korisnika iz tih ustanova. Izuzetak je bio odlazak u bolnicu ili u druge zdravstvene ustanove, s tim da po povratku korisnici prvo odlaze u izolaciju od 14 dana pa potom natrag u svoju sobu. Bile su to glavne еpidеmiološke mеre zaštitе korisnika domova za stara lica od bolеsti ove bolesti i u Srbiji i u drugim zemljama u Evropi i svetu. Međutim, te zabrane u Srbiji nisu ukidane ni nakon ukidanja vanrednog stanja, 7. maja 2020. godine. Prisilna izolacija starijih osoba, prema naučnim istraživanjima, negativno utiče, ne samo na njihovo mentalno zdravlje, već i na fizičko. Neposredne veze i kontakti sa članovima porodice i prijateljima su izuzetno važne za održavanje psihičkog zdravlja starijih osoba.

Tek tokom septembra i oktobra 2020. godine, bile su dozvoljene unapred zakazane posete korisnicima domova, na otvorenom (u dvorištu) uz poštovanje svih epidemioloških mera (nošenje maski, zadržavanje fizičke distance od dva metra, uz nadzor zadužene osobe iz ustanove), a u trajanju od 15 minuta i to najviše od strane dve osobe. Od novembra, ponovo su zabranjene posete. Za sve vreme zabrane izlaska i zabrane poseta srodnici su mogli da donose do ulaznih vrata u ustanovu neophodne potrepštine za korisnike (lekove, pelene, vakumirane namirnice…), a mogli su i putem telefona, skajpa, vibera da se čuju sa dragim osobama.

Vakcinacija starijih korisnika ustanova za smeštaj, zdravstvenih i ostalih zaposlenih radnika, započeta je 24. decembra 2020. godine. Bila je to radost za mnoge korisnike i njihove srodnike, jer su postojala očekivanja da će nakon završene vakcinacije i revakcinacije konačno biti dozvoljen izlazak vakcinisanih starijih iz ustanova i normalizovan dolazak poseta u ustanove.

Dana 29. januara 2021. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je preporuku/odluku o ponovnom uspostavljanju poseta vakcinisanim korisnicima u ustanovama, pod uslovom da, ako jе u prеthodnom pеriodu u odrеđеnoj ustanovi bila prijavljеna infеkcija, posete će biti omogućne nakon odjavljivanja еpidеmijе, a za to jе potrеbno da prođе dvostruki maksimalni inkubacioni pеriod od poslеdnjеg prijavljеnog slučaja (28 dana).

Posete će se odvijati u strogo kontrolisanim uslovima, koji podrazumevaju da posetioci treba da imaju negativan PCR test ili potvrdu o vakcinaciji i revakcinaciji, da nose maske, da drže fizičku distancu od dva metra udaljenosti od osobe kod koje dolaze u posetu i da mogu doći najviše dve osobe, unapred prijavljene, na 15 min. Sve to se obavlja u zasebnoj prostoriji ako je ustanova ima ili u dvorištu ako je temperatura napolju viša od 18 stepeni.

Kako gotovo u kontinuitetu u 40-ak ustanova za smeštaj odraslih i starijih ima korisnika i zaposlenih sa potvrđenim prisustvom virusa korona, mnogi će se načekati, a neki neće ni dočekati priliku da se sretnu i vide sa svojima. Na dan 19. aprila 2021. godine, prema Saopštenju Ministarstva rada kod 239 korisnika i 259 zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj potvrđeno je prisustvo virusa (u 19 državnih gerontoloških centara i 7 domova i u još 15 privatnih domova).

Amity u kontinuitetu od početka godine prima telefonske pozive i molbe korisika ustanova za smeštaj i njihovih srodnika i dobija pojedinačna pisma da urgiramo kod nadležnih da se omoguće posete i dozvoli izlazak vakcinisanih korisnika iz ovih ustanova. Uz molbe, oni opisuju i kako se osećaju i kakvo je stanje u ustanovama. Evo izvoda iz jednog od pisama srodnika od 1. februara 2021.

„Poštovana,
Ovim putem Vam se obraćam za pomoć u svoje i u ime više očajnih sugrađana čiji su roditelji smešteni u gerontološkim centrima u Beogradu. Naime, određeni broj korisnika se za prvu vakcinaciju prijavio u Decembru 2020. kada je i počela vakcinacija po domovima za stare, zatim su revakcinu tj. drugu vakcinu primili nakon tri nedelje, tačnije 14. januara 2021. Od tada je prošlo evo skoro 20 dana a oni su i dalje zatočeni. Kako je sve išlo po propisanim datumima očekivali smo da će se nakon dve nedelje od druge vakcine, kako su najavljivali da je potrebno za imunizaciju, ipak nešto promeniti i dalje je sve po starom što se tiče njihovog položaja. Čak je bilo zvaničnih informacija da je dovoljna samo jedna nedelja nakon druge vakcine za sticanje imunizacije, a mnogi doktori javljaju da su na sebi testirali antitela koja su im se pojavila već posle prve vakcine. Sve bi to bilo dobro da se tim starim jadnim i čemernim ljudima nešto na bolje promenilo ali na žalost nije. Ni te posete o kojima pričaju nije moguće organizovati a i kako bi one izgledale – u jednoj prostoriji na 2 različita ćoška u prisustvu trećeg lica koje motri na vas da slučajno ne dodirnete svog roditelja kojeg niste dotakli skoro godinu dana, a pitanje da li ćete ikada, jer je pitanje da li će doživeti sutra. Oni su i dalje zatvoreni, ograničeni, sputani i kao iz zatvora kroz žičanu ogradu posmatraju život koji prolazi pored njih. Oni ćute, umiru i nestaju i koga je za to briga. Oni su do te mere utučeni da i kada dođe dan da izađu napolje neće znati kuda… otupeli su čekajući…
Ljubazno Vas molim da kontaktirate nadležne i probate da nam pomognete. Dajte neka nam dopuste da jednom nedeljno ili na dve nedelje možemo da odemo da izvedemo roditelja na nekoliko sati i vratimo ga nazad, makar to… šta god samo ovo je više nemoguće izdržati…”

Evo i izvoda iz pesme „Korona”, koju nam je 24. februara 2021. poslao korisnik jednog beogradskog doma:

„Nema šale ni veselja, svi smo sada tužni,
Jer živimo zatvoreni, ni krivi ni dužni.
Po dvorištu šetam i kroz masku teško dišem,
Jedva čekam da koroni čitulju napišem.”

Dana 23. marta, dobili smo pismo sa potpisom 49 korisnika jednog doma, u kome oni apeluju za pomoć i kažu: „…Od početka pandemije COVID-19, više od godinu dana, mi korisnici trpimo najrigoroznije mere. Sa nekima se slažemo, ali sa nekima ne. Gotovo sve slobode su nam ukinute, kao sloboda funkcionisanja, ulaska i izlaska iz doma. Karantin od 15 dana, pa i više, po odlasku kod lekara. Ovakvi i slični načini postupanja prema nama već vidno narušavaju naše i onako već narušeno zdravlje, tako da nam je psihički i mentalno, kao i fizički, više nepodnošljivo, gotovo dramatično i pitanje je koliko ćemo moći još ovako.”

Jedna od srodnika nam piše: „zaposleni u domu su sve svoje usluge u domu sveli na donošenje lekova i obroka korisnicima”.

Konačno, 13. aprila je Ministarstvo rada izdalo Saopštenje – da je donelo preporuku o uslovima izlaska korisnika iz domova.

Prema Preporuci, potrebno je da je ustanova/organizacija bez potvrđenih slučajeva COVID-19 kod korisnika i zaposlenih u poslednjih 14 dana, da je korisnik, kome se dozvoljava izlazak i poseta porodici, kompletno vakcinisan (sa dve doze), i da je od poslednje doze prošlo najmanje 14 dana, ili je preležao COVID-19 i nije prošlo više od tri meseca od početka bolesti. Po povratku, korisnici ne idu direktno u svoju sobu, već idu u karantin od 7 dana.

Ponovo dobijamo pisma od korisnika koji se pitaju zašto ponovo moraju u karantin i obrazlažu da je karantin strašno loše organizovan u pojedinim domovima: „Moja mama je išla u karantin na 5. sprat i molila je da joj donesu stvari sa 1. sprata, a na iste je čekala 5 dana. Nije imala svoj neseser, ni papuče… 26 sati je ležala u mokroj peleni i odeći i niko je nije obišao da je pregleda i presvuče. Od jula do februara je ležala u sobi sa krovnim prozorima i niko je ni jednom nije stavio u kolica da je izvede u dvorište na sunce i dnevno svetlo. Ne samo nju, nego ni druge korisnike koji ne mogu sami da se kreću. Nije smisao preporuke da ljudi idu kući i da po povratku moraju 7 dana u karantin, nego da možemo, popodne, kad ne radimo, da odemo po njih, izvedemo ih na vazduh 2-3 sata i vratimo ih ili da ih subotom dovedemo kući, da ručaju kod kuće, sa decom i da ih uveče ili u nedelju uveče vratimo. Ako će ih maltretirati da posle izlaska na vazduh u trajanju od 3 sata, popodne, radnim danom, idu 7 dana u karantin, onda tu nema nikakve priče o dozvoli za slobodno kretanje. Gerontološki centar ne dozvoljava posete radnim danom popodne niti vikendom. Ljudi moraju da izlaze sa posla, to onda više nije ustanova koja na pravi način zbrinjava stare i bolesne, jer im uskraćuje da se vide sa svojom porodicom.”.

U telefonskom razgovoru od 23. marta 2021. sa korisnicom jednog od gerontoloških centara, saznajemo da je ona pokretna, a u Domu je već dve godine. Naglašava da socijalno-psihološka služba gotovo i nema kontakte sa korisnicima. U prethodnih godinu dana, situacija je bila veoma loša, a sada poslednjih nekoliko dana, počela je po malo da se normalizuje, u radnoj terapiji može da se okupi pet ljudi, vakcinisani korisnici garsonjera mogu između 9 i 18č da šetaju u dvorištu. Tog dana su ponovo uvedene posete korisnicima u Domu pod određenim epidemiološkim uslovima. Sada korisnici koje vode u zdravstvene ustanove van doma, po povratku, umesto ranijih 14 dana, u izolaciji provode 48 sati. Međutim, ona naglašava da je mnogo korisnika koji su usamljeni, a neki čak, kako kaže, prete i suicidom. Zato ona moli da mi pokrenemo inicijativu kod nadležnih da otvore psihološko savetovalište za starije osobe, i za one koji su u domu i za one izvan doma.

Iz svega navedenog, zaključujemo da uprkos svim epidemiološkim merama koje se preduzimaju da bi se smanjio rizik obolevanja korisnika ustanova za smeštaj starijih od COVID-19, oni obolevaju, a zasigurno mnogo više pate zbog ove bolesti. Život kakav su imali u ustanovama do početka pandemije, naglavačke se promenio. Očito je da tamo nema više okupljanja ljudi, nema društvenih događaja, nema grupnih organizovanih aktivnosti za korisnike, nema izlazaka u lokalnu zajednicu, nema dolazaka poseta, uskraćeni su za zagrljaj i neposrednu ljubav od svojih najbližih.

Sigurno je da ništa više nije isto, ni kada su u pitanju zaposleni koji im pružaju usluge. Za vreme vanrednog stanja, morali su raditi u smenama od 15 dana, za koje vreme nisu imali neposredne kontakte sa članovima svojih porodica. I zaposleni se razbolevaju od virusa korona, pa moraju u kućnu izolaciju ili na lečenje, a za to vreme drugi radnici dobijaju veća radna opterećenja i obaveze. Kako srodnici ne ulaze više u domove, izostaje i nega koju su ranije i oni pružali svojim dragim osobama, pa su tako bar malo odmenjivali zaposlene. Sada nema ni toga. Pate i srodnici i prijatelji, jer su im uskraćeni susreti sa roditeljima, odnosno sa dragim osobama.

Pandemija i izazovi koje ona sa sobom nosi su sveprožimajući i utiču na svaki aspekt naših života, ponekad preteški i za društvo i za pojedinca, ostavljajući nas da se borimo i snalazimo, u nadi da ćemo postupiti najbolje što možemo.

U razmatranju onoga šta je najbolje za one koji su najugroženiji, brojni su aspekti koje treba uzeti u obzir, ali uvek treba imati na umu da je „najbolji interes“ veoma složena i kompleksna kategorija, koja mora u sebi sadržati i čovečnost.

Autor: mr Nadežda Satarić

Ovaj tekst je napisan u okviru Amity Projekta: “Za poštovanje prava starijih tokom pandemije”, koji je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Foto:Print Screen