Učesnice/i jučerašnjeg skupa, održanog u Novom Sadu, a iz udruženja penzionera i drugih OCD koje rade sa starijima iz Novog Sada, Temerina, Vrbasa, Titela, Bečeja, Bačkog Petrovca i Sremskih Karlovaca, jednoglasni su u stavu da starije žene treba u većoj meri da učestvuju u javnom životu i na mestima gde se donose odluke koje ih se tiču. Podržavaju predlog da u okviru kvota za političku participaciju žena na svim nivoima, budu uvedene i da se primenjuju i kvote za učešće starijih žena.
Veruju da je neophodno obezbediti obavezno učešće starijih žena, odnosno, održavanje efikasnih konsultacija sa njima na svim nivoima, od nacionalnog do lokalnog, prilikom kreiranja zakona, strategija i mera koje direktno utiču na njihove živote, a uzimajući u obzir raznolikost starijh žena i njihovih potreba. Posebno je ovo važno na nivou lokalne zajednice.
Kao neke od razloga zašto se starije žene ne kandiduju na izborima, iako im zakon to dozvoljava, navele su da:
„Na Balkanu vlada dominacija muškog roda“;
„Muškarci kod nas deklarativno prihvataju ravnopravnost žena, ali u praksi to često nije tako i upravo su muževi kočničari njihovog većeg učešća“;
„Žene imaju veće obaveze u porodici“;
„Žena kada napuni 50 godina, niko više neće ni da je primi na posao da radi, uz izgovore šta će ova baba da radi, a kamo li da učestvuje na nekom mestu gde se donose važne odluke“;
„Čak i one koje učestvuju, svi ih diskvalifikuju, počev od medija koji im postavljaju pitanja poput: koliko pari cipela imaju, koliko dece, koliko košta njena tašna, a ne pitaju je ništa iz oblasti kojom se ona bavi i za koju je zadužena“.
Učesnice/i skupa su se složili da su za osobe trećeg životnog doba, a posebno za žene, veoma važna sledeća prava:
- pravo na zdravstvenu zaštitu, koja je tokom kovida bila potpuno sporedna za starije nekovid pacijente. Posebno je bilo sporno zakazivanje pregleda za specijalističke preglede i bolnička lečenja. Kažu da i sada, kad se smirila situacija sa kovidom, često ne mogu da zakažu specijalističke preglede, jer to za njih radi izabrani lekar, od 1. do 5. u mesecu i obično im kaže nema slobodnih termina, uprkos hitnosti postupka. Smatraju da su diskriminisani jer ih izabrani lekar onda ne upućuje kod privatnika da kupe uslugu, koju će priznati Fond za zdravstveno osiguranje;
- pravo na novčani dodatak za tuđu negu i pomoć, za one koji su upućeni i ne mogu da funkcionišu bez podrške drugog lica;
- prava iz socijalne zaštite, misleći posebno na dnevne usluge u lokalnim zajednicama, poput pomoći u kući, klubova za starije, dnevnih boravaka za obolele od demencije, i dr.
Ističu da mnoge starije osobe, a posebno starije žene, i ne znaju koja sve prava imaju i kako bi mogle da ih ostvare. Nedostaju im informacije kome mogu da se obrate. Često im trebaju pomagala, a one uopšte ne znaju kako do njih da dođu. Otuda podržavaju ovakve skupove i informisanje starijih o pravima koja oni imaju, o tome šta je starosna diskriminacija i kako se protiv nje boriti, o tome šta je rodna ravnopravnost.
Naglašavaju da većina starijih ima loš materijalni status, a time i socijalni jer su penzije niske, a zdravstvena zaštita nije ni malo jeftina, pa često ne mogu sebi da priušte ni najosnovnije. Kažu da ovo posebno važi za starije žene koje žive na selu i starije žene sa invaliditetom.
Veruju da je elektronska uprava velika prepreka za njihov pristup i ostvarivanje prava, naglašavajući da žene starije od 75 godina su često potpuno nepismene i besmisleno je računati da se one mogu obučiti za korišćenje informacionih tehnologije, da bi mogle da koriste elektronsku upravu.
Aktivnost je realizovana u okviru Projekta „Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu“, koji realizuju Udruženje Amity i Udruženje građanki FemPlatz, a finansira Evropska unija.
