„Dok možeš da pomažeš i daješ, dobra si, a posle ideš u ad akta”; „Mesto starije žene je u zapećku” ili „Uglavnom nas tretiraju otpisanim”, ovo su samo neki od odgovora starijih žena iz Borskog i Nišavskog okruga na pitanje kakav je tretman starijih žena u njihovim zajednicama?
Bilo je vrlo interesantno razgovarati sa ženama tokom obuka koje smo realizovale prethodne nedelje za starije žene iz ova dva okruga o ljudskim pravima, zabrani diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti.
Upoznale smo ih sa ključnim ljudskim pravima, konceptom rodne ravnopravnosti i značajem nediskriminacije te društvene, ekonomske i političke participacije. Svaka žena treba da provede starost u sigurnosti i dostojanstvu, i da bude u poziciji iz koje može da daje svoj doprinos porodici i društvu na najsmisleniji način.
Zajedno smo konstatovale da starije žene imaju važnu ulogu u pružanju pomoći svojoj deci, preuzimanju obaveza staranja, obavljanju kućnih poslova ili novčano ih pomažući. Njihova društvena uloga je važna, jer neke rade kao volonteri, dobrovoljci u humanitarnim organizacijama i u zajednici. Neke su aktivne i na tržištu rada, jer i dalje rade bez obzira što su zvanično u statusu penzionerki. Njihova politička participacija je niska. U Boru na primer gde u opštini, među 35 odbornika ima 12 žena, a nema ni jedne sa 65 ili više godina, iako je svaka četvrta žena u Boru starija od 65 godina. U Nišu, gde u opštinskom sazivu od 61 odbornika, 22 su žene, a među njima je samo jedna sa 65 i više godina (1,63%).
Saznale smo šta ih sprečava da više učestvuju u društvenom i političkom životu u zajednicama i da pristupe pravima na koja imaju. Prepreke za ravnopravno društveno učešće starijih žena uključuju siromaštvo u kome se nalazi popriličan broj njih u ova dva okruga, loše zdravlje, nizak nivo obrazovanja, nedostatak prevoza iz seoskih sredina, diskriminacija po osnovu starosnog doba ili jednostavno uvreženi obrasci da je ženama mesto u kući, a posebno starijim ženama. Neke ne učestvuju i ne uključuju se zbog funkcionalnih oštećenja koje imaju (oštećenog sluha, nižeg nivoa pokretljivosti) ili zbog gubitka supružnika koji često vodi u depresiju i povlačenje iz zajednice.
Starije žene treba da budu osnažene da slede svoje hobije, svoja interesovanja i da im bude omogućeno da u većoj meri aktivno učestvuju u društvenom i političkom životu, odnosno svugde gde se donose odluke koje se i njih tiču.
Sve duži očekivani životni vek i bolje zdravlje u starosti veliki su uspesi i predstavljaju potencijal u smislu znanja i iskustva koje društvo treba produktivno da iskoristi. Iskustva sa „aktivnim starenjem“ pokazuju da starije osobe koje su integrisane u društvo vode kvalitetniji život i žive duže u boljem zdravlju.
Ovo je deo aktivnosti u okviru Projekta „Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu“, koji sprovode Amity i FemPlatz, a koji finansira Evropska unija.
