Konferencija „Za glas starijih žena“
Beograd, 18.novembar 2021.
Izlaganje Svenke Savić, Udruženje građana Ženske studije i istraživanja, Novi Sad
Svenka Savić je sociološkinja i profesorka emerita za predmet Psiholingvistika na Filozofskom fakltetu Univerziteta u Novom Sadu. Napisala je radove iz oblasti jezika i roda zajedno sa saradnicama.
Sažetak izlaganja
Do sada je ustanovljeno u literaturi da su starije osobe, pre svega žene, u različitim društvima i u različitim kulturama manje vrednovane. Slični su podaci i za situaciju u Srbiji. Da li se ta osnovna društvena i kulturna matrica može promeniti danas, kod nas, kada težimo ravnopravnosti i jednakosti svih u društvu?
Pokazujem da je promena moguća, ako se izmene neke okolnosti u društvu u kulturi, pre svega upotreba jezika. Koristim primere jezičke (simboličke) prakse za pojam ‘starica’ (baba) da pokažem kako to danas izgleda i da ponudim jedan mogući put prevazilaženja takvog diskriminatornog stanja kod nas.
Osnovna je hipoteza da formiranje jezičkih stereotipa prema starijim osobama postoji u međusobnoj povezanosti sa poimanjem starije osobe u društvu od predškolskog uzrasta do punoletstva i dalje. Proveravamo hipotezu da ako promenimo jezičku praksu možemo promeniti i smanjiti stereotipno mišljenje.
Metod analize diskursa i metod životne priče primenjujem za empirijske podatke iz :
- jezičke prakse dece ranog detinjstva do odraslosti za pojam ‘starice’ (reč: baba);
- svedočenja starijih visokoobrazovanih žena o svom statusu;
- svedočenju starijih žena iz nekoliko nacionalnih zajednica u Vojvodini.
U sledećim izrazima je negativna komponenta značenja ‘starice’ (reč: baba) za rečenice iz narodne tradicije (pitalice, zagonetke, poslovice i sl.).
Baba Marta – promenljivo (nestalno) vreme tokom meseca marta, kao što baba menja raspoloženje.
Zadušna baba – bolećiva osoba, koja hoće svakome da ugodi („Taj ti je prava zadušna baba, on ti ne zna reći: „Ne dam”).
Nadžak baba – osoba kojoj nešto stalno smeta.
Dati babu za nevestu − podvaliti nekome.
Za čije babe zdravlje – kada se ukazuje na uzaludnost neke aktivnosti.
Pričaj ti to svojoj babi – kaže se nekome u čiju se priču ne veruje.
Ko o čemu, baba o uštipcima – kad neko stalno govori isto − ono što priželjkuje.
Trla baba lan da joj prođe dan – kad se neko bavi nečim nekorisnim.
Kad đevojke nema, dobra je i baba – zamena za mlado (dobro) je staro (loše).
Što je babi milo to joj se i snilo.
Babine sise preko plota vise – tikve (zagonetka)
Postoje i drugi primeri u kojima se izgubila direktna veza sa starošću (cvet koji se prvi javlja u proleće je visibaba (visi-baba). Položaj cveta (u visećem stavu), ali bele boje, takođe nosi u sebi suprotnost lepog i nečeg drugog.
Malo je podataka o specifičnostima starijih žena iz nacionalnih zajednica, Među takvim starijim ženam postoje određene razlike: starije žene iz romske zajednice najugroženije su, jer najčešće ostaju same bez ekonomse podrške; žene iz slovačke, rumunske, mađarske zajednice (u poslednjoj deceniji) izrazito su emocionalno ugrožene, ne toliko ekonomski, jer su njihovi mlađi, a bližnji, otišli za poslom u matične zemlje koje su sada deo EU.
Zaključujem: 1. o prisustvo stereotipa o starijim ženama u pojedinim rečima; 2. gotovo da je u svim istraživanjima osnovni podatak emocionalna diskriminacija – starije osobe su usamljene. Možemo se pitati koliko je emocionalno lišavanje jače od ekonomskog, ili je podjednako loše (mada su oba podjednako nepovoljna). Otuda je savet – starije žene ne treba brojati, nego zagrliti; zatim je potrebno menjati stanja na više nivoa, a jedan od tih je promena jezičke upotrebe, što pokazujem na primeru upotrebe reči baba u različitim svakodnevnim i institucionalnim situacijama i uticati na širu društvenu zajednicu da iskoristi nagomilano iskustvo starijih žena u generacijskom povezivanju mladih i starijih. Da bi se to ostvarilo, potrebno je na jednom mestu objedine podaci o pozitivnom iskustvu starijih žena, naročito onih koje su bile izuzetne u svojim profesijama, kao resurs znanja za mlade i element generacijskog povezivanja.
/kraj
