I ove, 2023. godine organizovan je, deveti put po redu, tradicionalni godišnji konkurs za putopise starijih „Draganova nagrada”, u znak sećanja na Dragana Kuku, oca Jasmine Bebe Kuke, jedne od osnivača nagrade.

Prva svečanost povodom dodele ovogodišnje nagrade i promocije književnog zbornika „Putujuće reči“, organizovana je 7.6.2023. godine, u Nišu za dobitnike iz Niša i okoline, a dan kasnije organizovano je i književno druženje u Biblioteci Grada Beograda. Ovom prilikom, uručene su nagrade i pohvale dobitnicima iz Beograda, Čačka i Vršca.

Književno druženje otvorila je Nadežda Satarić, jedna od osnivačica nagrade i urednica zbornika. Podsetila su na cilj ovog konkursa, a to je podsticanje aktivnog starenja, odnosno težnju ka produktivnosti i kvalitetnom životu u starosti, što će poboljšati socijalno i mentalno blagostanje i u ovom životnom dobu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, jedna je od onih koji od početka podržavaju ovu našu inicijativu. Osim o značaju ovog konkursa, govorila je i o značaju međugeneracijske solidarnosti za dobrobit svih.

Mira Satarić, članica žirija i recenzentkinja ovogodišnjeg izdanja, osvrćući se na priče i pesme iz Zbornika, govorila je o veštini autorki i autora, učesnika konkursa, da uhvate prepoznatljive, bitne trenutke u vremenu koji nam ostaju zabeleženi za nove naraštaje. Kao i svake godine, po tri prvonagrađena rada iz svake od pet kategorija konkursa, zajedno sa posebno pohvaljenim radovima, objavljeni su u posebno priređenom zborniku „Putujuće reči“ koje izdaje udruženje „Snaga prijateljstva – Amity”, suosnivač konkursa.

Na kraju skupa, prisutnima se obratila i Jasmina Beba Kuka, koja je istakla koliko njoj znači to što se jedan duboko lični čin poštovanja prema ocu proširio u ovakvu manifestaciju, još jednom naznačavajući važnost aktivnosti u svakom životnom dobu.

Iz godine u godinu svedoci smo da putopisna beleženja koja ostaju za nama predstavljaju dragocene slike, hronike, čuvare ne samo uspomena već i pravih istorijskih, etnoloških i antropoloških bisera ukradenih iz kovitlaca vremena što nezaustavljivo briše sve pred sobom.

Zbornik „Putujuće reči“, stoga, predstavlja više zbirke od putopisa. On je i hronika, sećanje, ali i otvoreni poziv da se snovi odsanjaju, da se smogne hrabrost i volja i da se putuje: u stvarnosti, izmaštano ili kroz sećanja, zar je zaista važno?