Juče je u Beogradu održana VII Regionalna konferencija institucija za ravnopravnost jugoistočne Evrope povodom Međunarodnog dana tolerancije. Tema ove konferencije, koju je organizovao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije, bila je „Diskriminacija starijih osoba – ejdžizam“. Na trećem panelu: „Starije žene – ko zastupa naše interese“, čiji moderator je bila Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, pored Nadežde Satarić iz Amity-ja, učestvovali su i pravobraniteljica za ravnopravnost spolova Republike Hrvatske, Višnja Ljubičić, predsednik Komisije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije Severne Makedonije, Igor Jodrovski i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.

Na pitanje: „Koliko je starijih žena uključeno u politički život i da li mogu na taj način da zastupaju interese starije populacije“, predstavnica Amity-ja je između ostalog istakla: politika, kao reprezentativna oblast javnog života, oduvek je bila dominantan i privilegovan muški prostor. Za žene je politika manje privlačna i uglavnom za njih je tu bilo manje mesta. Iako je evidentno da se poslednjih decenija povećava učešće žena u politici po broju i uticaju one su i dalje na margini političkog života. Pri istraživanju Amity-a i FemPlatz-a iz 2020. godine samo 10% starijih žena su članice neke političke partije dok ih 90% nisu, s tim što je među onima koje nisu 15% onih koje su nekada ranije bile u Savezu komunista Jugoslavije.

Iako je kvota za učešće žena u skupštinama od, 2020. godine 40%, što je na izborima i ispoštovano, učešće starijih žena je minimalno. U Skupštini Srbije među 39% žena, starijih žena je samo 1,2%. Najviše ih je u Skupštini Beograda, gde je među 46% žena, 3,63% onih sa 65 i više godina, dok ih u većini skupština ostalih lokalnih samouprava uopšte i nema.

Među starijim ženama koje su stranački opredeljene samo 2% ispitanica ima funkciju u stranci, dok je onih koje su ranije imale funkciju 20%, što upućuje da sa ulaskom žena u starije životno doba opada i onako mala moć koju su, kao žene, imale u strankama.

Manje od četvrtine ispitanica, sadašnjih ili ranijih članica političkih stranaka, učestvuje ili je učestvovalo u organima odlučivanja, i to na nižim nivoima delovanja (u radnim organizacijama, mesnim zajednicama a najmanje u jedinicama lokalnih samouprava).

Starijih žena se na ranijim izborima samo 2% kandidovalo, a izjavile su da će se na predstojećim izborima kandidovati tek 1% onih koje su članice stranke. Njima je jasno da nemaju moć koju su ranije imale u strankama, a većina onih koje su sada stranački opredeljene, kažu da je to interesno: da bi kroz stranku rešile neki svoj problem ili da bi doprineli da njihova deca lakše nađu zaposlenje.

Starije žene kojih  u Srbiji ima 836.000 što je 30% ženskog biračkog tela, posebno one sa sela, kažu da ih se predstavnici državne uprave sete samo pred izbore i tada dolaze kod njih, a inače tokom godine nikada se ne pitaju koje probleme starije žene imaju niti razmatraju načine kako mogu da im pomognu. To što one trpe višestruku diskriminaciju u lokalnoj zajednici, što su u najvećem riziku od siromaštva, a mnoge žive i u siromaštvu, što im je nedostupna zdravstvena zaštita i neophodni servisi iz socijalne zaštite nikoga posebno i ne interesuje. One ne vide političke partije, državnu upravu, ili institucije sistema da su tu da zastupaju njihove interese već više poverenja imaju u nezavisne institucije, poput Poverenika za ravnopravnost, Zaštitnika građana i organizacije civilnog društva.

Ipak, smatraju da u okviru kvota za manje zastupljeni pol treba da se ustanovi i kvota za starije žene u skupštinama kao i da se na nivou loaklnih samouprava ustanove Saveti za starije osobe ili Kancelarije za starije u kojima bi se sagledavali interesi i potrebe starijih na nivou lokalne samouprave i odgovaralo na njih.