Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, danas, 14. juna 2024. godine u Beogradu, u prostorijama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, održali smo tribinu, na kojoj su glavni akteri bili upravo starije osobe. Uvodničarke na tribini bile su, pored Nadežde Satarić iz Amity-ja, Nataša Todorović iz CK Srbije i Gerontološkog društva Srbije i Tatjana Prijić iz Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Nataša Todorović se, između ostalog, u uvodnom izlaganju osvrnula na obim prisustva pojave i na značaj rešavanja potreba starijih osoba u planiranju i reagovanju u kriznim i vanrednim situacijama, jer se stariji često suočavaju sa problemima u mobilnosti i sa zdravstvenim izazovima, koji ometaju pristup adekvatnoj pomoći i povećavaju rizik od zlostavljanja.
Tatjana Prijić se fokusirala na pravo na nasledstvo i rizike za ekonomsko nasilje u slučajevima neprihvatanja nasledstva i odricanja od nasledstva u nečiju korist.
Nadežda Satarić se posebno osvrnula na vidove ekonomskog nasilja nad starijim osobama, a posebno nad starijim ženama, koje su tri puta češće žrtve nasilja od svojih vršnjaka. Fokus je stavila na ekonomsko nasilje i prevenciju istog, jer je prema istraživanjima taj vid nasilja i najprisutniji kada su u pitanju starije žene. U najvećem riziku su udovice, razvedene žene, one koje imaju kognitivne smetnje, one koje žive same u zabačenim seoskim sredinama, one koje primaju visoku domaću ili inostranu penziju. Govorila je o prodaji razniih roba i usluga putem telefona ili dolaskom na vrata stana starijih osoba, koje oni nisu tražili. Ovaj vid prodaje je često po višestruko višim cenama od uobičajenih. Skrenula je pažnju da je zvanje putem telefona vid uznemiravanja osoba i preporučila da se treba lepo zahvaliti i reći da više ne zovu. Ako trgovci ponovo zovu to je vid nasrtljivosti i to treba prijaviti tržišnoj inspekciji na osnovu Zakona o zaštiti potrošača.
Predočila je i telefon Sektora za zaštitu potrošača 0800-103-104. Treba izbegavati odazivanje pozivima u restorane na prezentacije nekih artikala za prodaju.
Govorila je i o rizicima otvaranja vrata nepoznatim osobama koje nude prodaju ili razne popravke u kući, ili traženja pomoći za pomoć bolesnoj deci, idući od vrata do vrata.
Naglasila je i koje su dalekosežne posledice ekonomskih zloupotreba i iskorištavanja starijih osoba, poput:
- Manjka izbora u svakodnevnim stvarima (ishrana, odeća, način života);
- Oštećenja već narušenog zdravlja;
- Češće pojave mentalnih oboljenja – te žene češće ispoljavaju depresiju, ili brigu, strah, strepnju, nemir;
- Gubitka i ono malo materijalne sigurnosti, te rizika od siromaštva;
- Neke žene posežu za alkoholom, a neke pokušavaju da izvrše samoubistvo ili ga i učine.
U diskusiji učesnika tribine bilo je reči i o izazovima i primerima štetnog sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju, o sklapanju testamenata i drugim vrstama ekonomskog iskorišćavanja starijih osoba. Svako je imao neki lični primer ili primer u svojoj porodici, odnosno lokalnoj zajednici.
