Jedan od 21 Zajedničkog minimalnog funkcionalnog standarda Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite je Interna evaluacija (član 19).
Ovim članom propisano je da pružalac usluge najmanje jednom godišnje sprovodi internu evaluaciju kvaliteta pruženih usluga, koja uključuje ispitivanje zadovoljstva korisnika, odnosno njihovih zastupnika. Sve ustanove socijalne zaštite koje su dobile licencu za svoj rad nalaze se pred izazovom kako sprovesti tu internu evaluaciju, a da ona da relevantne podatke o kvalitetu usluga koje pružaju i preporuke kako da unaprede uslugu, a koji bi služili osnivačima ustanove, rukovodstvima, zavodima za socijalnu zaštitu i stručnoj javnosti.
U cilju pružanja podrške stručnim radnicima iz sistema socijalne zaštite, Amity je koncipirao program obuke na temu: „Kako sprovesti internu evaluaciju kvaliteta pruženih usluga u ustanovama za smeštaj odraslih i starijih osoba?“
Ovu obuku smo prijavili i ona je prihvaćena od strane Komore socijalne zaštite. U decembru 2016. godine i januaru 2017. godine, realizovali smo tri obuke u vidu radionica, dve u Beogradu i jednu na Paliću. Na njima je učestvovalo 57 stručnjaka iz 35 ustanova socijalne i zdravstvene zaštite. Najviše je bilo socijalnih radnika, psihologa, pravnika, vlasnika privatnih ustanova… i to iz 13 državnih gerontoloških centara i ustanova socijalne zaštite, jedne zdravstvene ustanove i 21 privatne ustanove za smeštaj odraslih i starijih.
Na ovim našim interaktivnim radionicama, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa svrhom i značajem evaluacije, da definišu ko treba da sprovodi internu evaluaciju u ustanovi, koji metodološki pristup da primeni, kako da postupa prilikom prikupljanja podataka za analizu. Bez obzira na obavezu da se u okviru procesa evaluacije ispita samo zadovoljstvo korisnika, odnosno, njihovih zastupnika, učesnici su se složili da je veoma značajno ispitati i stavove svih zaposlenih u ustanovi koji neposredno rade sa korisnicima, stavove srodnika koji najčešće posećuju korisnike, kao i stavove ključnih predstavnika ustanova i institucija sa kojima sarađuju.
Tokom ovih radionica, učesnici su bili u prilici da usaglase stavove na koji način treba struktuirati izveštaj o evaluaciji i kako najbolje predstaviti kvalitet po kome je ustanova prepoznatljiva, kao i kako formulisati izazove sa kojima se ustanova suočavala, odnosno, preporuke za unapređenje uslova ili preuokviravanje usluga ili uvođenje novih sadržaja, ukoliko za tim postoje potrebe.
Najveća vrednost sprovedenih radionica na ovu temu je što su učesnici konstatovali da na evaluaciju ne treba gledati samo kao na obavezu ustanove, koju je država nametnula Pravilnikom…, već kao i na snažnu alatku za istinsko samovrednovanje kvaliteta usluga koje je ustanova pružala tokom godine.
Bez izuzetka, svi učesnici su se složili da su radionice poput ovih veoma potrebne stručnjacima koji rade u ustanovama, jer se kroz njih jačaju kapaciteti zaposlenih, razmenjuju iskustva državnih i privatnih ustanova, stvaraju nova poznanstva, a i stiču bodovi za obnovu licence za rad stručnih radnika.
