baner
Trenutno ste na:   Početna stranica
large small default
Dobrodošli na Amity sajt
Neki od nalaza Izveštaja o skriningu za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje u procesu pristupanja EU PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 11 jul 2016 11:36

U svojstvu članice Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 19, predstavnica Amity-a je učestvovala na sastanku Radne grupe na kome je predstavljen Izveštaj o skriningu za ovo poglavlje i merila za otvaranje pregovora.

O toku pregovaračkog procesa za poglavlje 19 i ulozi 34 OCD u njemu, učesnike su upoznale Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju R. Srbije Evropskoj uniji i Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

O opštim zaključcima Izveštaja o skriningu i preporukama govorila je Dragana Savić, rukovodilac Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu za rad...,  a o narednim koracima po određenim temama, zadužene osobe iz Ministarstva.

Preporuka Evropske komisije je da se ovo poglavlje otvori kada Srbija uradi Akcioni plan za postepeno prenošenje pravnih tekovina Evropske unije i za izgradnju neophodnih kapaciteta za sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u svim oblastima na koje se poglavlje odnosi.

Akcioni plan treba da bude konkretan i da sadrži vremenske okvire, resurse, institucije i mere koje će biti kompatibilne sa već sačinjenim Programom reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja EU.
Dobili smo obećanje zvaničnika da će prva verzija Akcionog plana biti gotova do kraja 2016. godine, a da će još jedna konferencija o socijalnom dijalogu biti održana u septembru 2016.

Poslednje ažurirano ponedeljak, 11 jul 2016 11:44
Opširnije...
 
Šta je za čačanske i dragačevske penzionere najveća diskriminacija prema starijima? PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 04 jul 2016 13:45

Na tribini upriličenoj u Čačku 1.jula 2016. godine na temu: „Diskriminatorna ponašanja prema starijim osobama i osnaživanje starijih da reaguju na takva ponašanja“ gde je domaćin bilo Udruženje penzionera iz Čačka, okupilo se ne baš mnogo starijih, iz Čačka i Dragačeva.

Kako smo od domaćina čuli, neki nisu došli zbog Noletovog teniskog meča, a neki zbog nepoverenja da se bilo kakva promena može napraviti, pa da ne gube vreme na „prazne priče“.

Onih 20-ak koji su došli, posle uvodnih izlaganja, najviše su bili raspoloženi da nam kažu šta je za njih najgori vid diskriminacije i kako su oni izgubili veru da se više mogu napraviti bilo kakve promene na bolje. Predstavnici Udruženja penzionera iz Guče su govorili o otežanom pristupu zdravstvenoj zaštiti i to ne samo starijih ljudi, već svih 20-ak hiljada stanovnika opštine Lučani. Ova opština obuhvata 38 mesnih zajednica, uglavnom brdsko-planinskih, na prostranstvu od 454km2 a o zdravstvenoj zaštiti stanovnika stara se Dom zdravlja Lučani, koji je organizaciona jedinica Zdravstvenog centra Čačak. Dom zdravlja u svom sastavu ima zdravstvenu stanicu u Lučanima, a u Guči bolnicu sa 40 postelja i svega 5 seoskih ambulanti (u Kotraži i Kaoni lekar radi svaki dan, dok u Goračiće, Viču i Milatoviće dolazi po jednom nedeljno), a napominju da čak tri četvrtine stanovnika živi u seoskim područjima.

Poslednje ažurirano ponedeljak, 04 jul 2016 13:50
Opširnije...
 
Sastanak sa istraživačicom Evropske banke za obnovu i razvoj PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2016 15:08

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), pokrenula je istraživački Projekat: “Studija o ekonomiji nege: mapiranje barijera i pregled najboljih praksi u privatnom sektoru” u 10 evropskih zemalja. Jedna od tih zemalja je i Srbija, a Amity je jedna od organizacija kojoj je u poseti bila istraživačica, Tatjana Kmetova, zadužena za Srbiju i Makedoniju.
Cilj studije je da se postigne suštinsko razumevanje situacije pravnog okvira ekonomije nege (tržište rada, porodične politike, rodna jednakost) kao i ekonomske situacije i statistike u izabranim zemljama. Takođe, EBRD prikuplja najbolje prakse u pomoći zaposlenima od strane države i poslodavaca kako da usklade svoj poslovni i porodični život.
Ključna pitanja današnjeg razgovora gospođe Tatjane Kmetove sa predstavnicom Amity-a bila su:
Koje su mere u Srbiji za smanjenje konflikta posao-porodica? Da li se one smatraju kao pravo ili kao davanje/beneficija?

  1. Na koji način se odgovornosti nege dece, starijih i drugih zavisih osoba percipiraju a na koji organizuju?
  2. Kakvo je pružanje, finansiranje i organizacija usluga nege za sve tipove: formalne i neformalne; javne i privatne; miks javno-privatni sektor?
  3. Koji su kapaciteti i dostupnost usluga nege?
  4. Kako država podržava rešenja za negu: kroz poreske olakšice; kroz regulisanje obezbeđivanja nege i kroz kontrolu osnovnog kvaliteta usluga?
  5. Da li je uloga poslodavca da podrži odgovornosti zaposlenih kada je u pitanju nega predviđena kroz: pravni okvir; kroz ekonomske uslove i podsticaje ili kroz inicijative poslodavaca?
  6. Da li kompanije: informišu i ohrabruju svoje zaposlene da koriste svoja prava i dodatke/naknade iz postojećeg zakonodavnog okvira i politika?

Za Amity su ključne dve stvari iz ovog razgovora. Prva je saznanje koliko bi veću ulogu trebalo da imaju poslodavci u podršci svojih zaposlenih da usklade poslovni i porodični život, i koliko ta podrška može da ima značaj i za bolje rezultate kompanije. Druga je koliko je sllična situacija po pitanju ekonomije nege u Srbiji i u Bugarskoj, zemlji iz koje istraživačica dolazi, a koja je od 2007.godine članica Evropske unije.

Poslednje ažurirano ponedeljak, 27 jun 2016 15:10
 
Izbeglištvo - od nekuda ka nikuda i ovde pa tamo PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 20 jun 2016 12:23

Od aprila 2000. godine, Amity pod pokroviteljstvom UNHCR-a, sa svojim partnerima pruža podršku izbeglim i raseljenim licima, a u okviru Projekta „Mreža mobilnih timova za pomoć najugroženijim pojedincima iz izbegličke i internoraseljeničke populacije u Srbiji“.

Na današnji dan, kada se u celom svetu obeležava 20. jun - Svetski dan izbeglica, prema statistikama UNHCR-a, svaki 113 čovek u svetu je tražilac azila, izbeglica ili internoraseljeno lice. To je više od 60 miliona ljudi, odnosno, više nego što Francuska, 22. po veličini zemlja u svetu, ima stanovnika.

Srbija se, u kontinuitetu, suočava sa izazovima izbeglištva od 90-ih godina prošlog veka, od raspada bivše Jugoslavije. Od ukupno 700 hiljada izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika koje su došle u Srbiju, danas ih je, sa izbegličkim statusom, ostalo još 29 i po hiljada. Od 1999.godine, kada je započeo i egzodus srpskog i nealbanskog naroda sa Kosova i Metohije, u Srbiji je oko 204 hiljade internoraseljenih lica. Od prošle godine, nije nas zaobišla ni Balkanska ruta, odnosno, izbeglice i migranti iz trećih zemalja, koji su zbog ratova u svojoj zemlji ili ekonomskih nedaća, krenuli na put ka boljem životu u zemlje Evropske unije. Kažu da ih je kroz Srbiju prošlo skoro milion.

Amity kroz Mrežu mobilnih timova danas u više od 80 opština u Srbiji, pruža podršku tim ljudima, bilo na putu integracije u lokalnu zajednicu, bilo na putu povratka u zemlju porekla ili u tranzitu kroz Srbiju. Samo u prošloj, 2015. godini, zajedno sa mobilnim timovima Novosadskog humanitarnog centra i Sigme plus iz Niša, konkretnu podršku pružili smo za skoro 10 hiljada ljudi iz izbegličke i internoraseljeničke populacije i za još 9 hiljada izbeglica iz trećih zemalja koje su prolazile kroz Srbiju.

Poslednje ažurirano ponedeljak, 20 jun 2016 12:26
Opširnije...
 
„Diskriminatorna ponašanja prema starijim osobama i njihovo osnaživanje da reaguju“ PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 16 jun 2016 13:54

Deo Amity Projekta i Kampanje „Za nultu toleranciju diskriminacije prema starijim osobama“ je i osnaživanje starijih osoba da unaprede svoja znanja u vezi sa diskriminacijom, da prepoznaju diskriminatorna ponašanja prema njima, da zauzmu aktivan odnos i da reaguju.
U Negotinu smo, 15. juna 2016, upriličili prvu od 6 planiranih tribina sa starijima na kojoj je učestvovalo 30-ak osoba. Skup se poklopio sa obeležavanjem Međunarodnog dana borbe protiv zlostavljanja starijih osoba, pa smo želeli da porazgovaramo sa njima i na tu temu. Niko od učesnika nije znao da takav dan postoji i da je on baš 15.juna. Nakon saznanja, komentari su bili pozitivni i da je dobro što postoji i takav dan, jer su i sami konstatovali da je, nažalost, nasilja prema starijima sve više. Pričali su o konkretnim slučajevima iz svog okruženja, i po njihovim rečima uglavnom su to 301 Moved Permanently bile „tipovane“ starije osobe, koje žive same, a korisnici su inostranih penzija, pa su napadači pretpostavljali a i znali da one imaju neke rezerve novca. Pominjali su i slučajeve da nečiji unuci ponekad iznuđuju novac od starijih, čak i za nabavku alkohola i droga.

Za diskriminaciju su čuli, ali nisu znali da objasne šta ona zapravo predstavlja, već su je opisivali kao razna poniženja starijih, koji su uglavnom ostali sami jer su njihovi mlađi mahom otišli u inostranstvo, trbuhom za kruhom.

Poslednje ažurirano četvrtak, 16 jun 2016 14:21
Opširnije...
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 57