Realizujući Projekat: „Žene su pokretači promena”, u 2023. godini, uradili smo i istraživanje o rodnoj ravnopravnosti žena iz osetljivih grupa Čačka i Trstenika na tržištu rada i njihovoj uključenosti u korišćenje usluge socijalne i zdravstvene zaštite. Tada smo pri razgovoru sa ženama na iz seoskih sredina naišle i na one koje nemaju zdravstveno osiguranje ni po jednom osnovu a rade u kući kao domaćice, vode brigu o svojim bolesnim članovima domaćinstva i rade kao pomažući članovi na poljoprivrednom gazdinstvu. Znali smo da član 28 Zakona o rodnoj ravnopravnosti, usvojenog 2021. godine, predviđa da: „Lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), neplaćenog rada u poljoprivrednom imanju i dr.”
Otuda smo napisali Preporuku za Vladu Republike Srbije i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost sa inicijativom: Da pokrenu izradu podzakonskih akata, kojim će se odrediti mehanizam za primenu člana 28 Zakona o rodnoj ravnopravnosti i da potom obezbede da se sve zdravstvene ustanove upoznaju sa ovim članom Zakona i mehanizmom za njegovu primenu, kako bi ga primenjivale u praksi.
Kada smo u januaru 2024. godine bile u poseti i na radnom sastanku, po tom pitanju, sa gospođom Majom Gojković, potpredsednicom Vlade Republike Srbije i predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, dobili smo odgovor da je u pitanju nadležnost Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i da su oni formirali radnu grupu za izradu Pravilnika za neplaćeni kućni rad, te da je postupak u finalnoj fazi i da bi do kraja februara Pravilnik trebalo da bude usvojen.
Tako je i bilo. Pravilnik je usvojen i objavljen je u Službenom glasniku br.12/2024, od 8. marta 2024. Član 5 ovog Pravilnika (Pravo na obavezno zdravstveno osiguranje), decidno navodi da: „Lice koje nije zdravstveno po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući u skladu sa zakonom koji uređuje oblast rodne ravnopravnosti“.
Ono što nedostaje ovde, to je veza sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i razrađeni mehanizam za primenu ovog člana Pravilnika u praksi. Trebaju li nam nove radne grupe i novi pravilnici da bi lica koja ispunjavaju pomenute uslove a nemaju zdravstveno osiguranje po drugom osnovu konačno isto i dobila? Preostaje nam da i dalje zagovaramo, iniciramo, podsećamo nadležne da donose zakone i pravilnike koji se mogu odmah primeniti u praksi i uticati na poboljšanje položaja ranjivih grupa stanovništva (na prvom mestu žena), a ne da ih donose da bi samo zadovoljili kriterijume nametnute preuzetim međunarodnim obavezama.
Navedeni projekat „Žene su pokretači promena” smo realizovali u saradnji sa udruženjem Laris iz Čačka i Ženskom inicijativom Trstenik, a u okviru projekta: „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, Faza II”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije.
Foto: Dragan Veličković
