Amity

Promovišemo aktivno starenje

U našem društvu, nažalost, postoje snažni stereopi i predrasude prema starenju i starijim ljudima. Sam pojam starenje uglavnom izaziva negativne konotacije, kao što su propadanje, slabljenje, izlapelost…

Kada govorimo o starijim ljudima, kod većine prve asocijacije su: oni su teret ili trošak društva, koliko samo moramo da izdvajamo za njihove penzije… škrti su, dosadni, ’smaraju’…

Zaboravljamo koliko mi, kao pojedinci i porodice, a i kao društvo imamo koristi od njih. Prvo zbog onoga šta su sve uradili dok su bili u aktivnom dobu, previđamo da neki i te kako još rade i privređuju bilo u svojoj profesiji, ili na sopstvenom imanju, kući iako imaju više od 65 godina. Njihova finansijska i praktična pomoć svojoj deci, unucima, rođacima je nekada i nemerljiva. Pojedinci često volontiraju u svojim lokalnim zajednicama, pomažući onima koji su stariji i nemoćniji.

Zaboravljamo na resurse kojima stariji i te kako raspolažu i u znanjima i u veštinama i u iskustvima. Konačno, oni su ne manje značajni i kao potrošači u društvu.

Sve ovo o čemu smo sada govorili su postulati aktivnog starenja. Mi doprinosimo na različite načine promociji aktivnog starenja.

U jesen 2014.godine, zajedno sa Bebom Kuka, autorkom putopisa „Uzbrdo brza“, koja godinama radi u međunarodnim organizacijama na projektima smanjenja siromaštva i pomaže ranjivim grupama, osmislili smo godišnje konkurse za najbolji putopis starijih osoba na kojima učestvuju svi zainteresovani koji imaju 60 i više godina, bez obzira koje su profesije nekada bili i da li su se ikada bavili pisanjem. Nije nam bitno da li oni dolaze iz velikih gradskih sredina ili žive u selima.

Želja nam je bila i da promovišemo i od zaborava otrgnemo bogato iskustvo starijih osoba. Takođe, želeli smo i da ih podstaknemo da prave zapise sa svojih putovanja, bilo sadašnjih, aktuelnih ili onih prošlih, čuvanih među uspomenama.

Znali smo i da to ima veliku terapeutsku vrednost jer su mnoga istraživanja svetskih naučnika potvrdila efikasnost ekspresivnog pisanja. Ono pomaže i kod anksioznosti, tuge… pokazalo se da ljudi koji se bave pisanjem potvrđuju da se osećaju sretnijim i da su manje negativni u odnosu na period pre početka pisanja. Pisanje predstavlja i kreativni lek, posebno za starije.

Prvi konkurs raspisali smo 1. januara 2015. godine, bio je otvoren 2 meseca i pristigli su putopisi od 56 autora. Priče su pristizale poštom, pisane rukom, otkucane na starim pisaćim mašinama, a manji broj njih je poslao radove putem interneta. Najmlađi autor je imao 61 godinu a najstariji 89, a bili su najrazličitijih zanimanja, od običnih radnika i domaćica do visokih intelektualaca.
Iako prvobitno nismo planirali, odlučili smo da, osim nagrada najboljima, one najlepše priče i objavimo u tematskoj publikaciji „Mladost u starosti“. Pojedini autori su po prvi put svoje radove objavili upravo u našoj zbirci.

Poželeli smo i da se upoznamo sa našim autorima, pa smo tako organizovali i putopisna druženja u 4 grada na kojima se rodila i ideja da ovaj konkurs postane tradicionalan, da se organizuje svake godine u isto vreme i da ponese ime „Draganova nagrada“ u čast oca gospođe Bebe Kuka.

Već naredne, 2016. godine, na konkursu je učestvovalo 113 autora, ovoga puta u 5 kategorija:

  1. Najbolja ženska putopisna priča
  2. Najbolja muška putopisna priča
  3. Putovanje po Srbiji
  4. Putovanje po inostranstvu
  5. Najbolja putopisna pesma

Nagrađene putopise objavili smo u štampanoj publikaciji „Suveniri iz duše“, a pohvaljene radove u elektronskoj publikaciji. Portal Penzin objavio je sve pristigle radove na svojim stranicama.

Na ovogodišnji konkurs 2017 za „Draganovu nagradu“, već su pristigli radovi 137 autora, koji su veoma raznovrsni, i u stilu i u formi.

Amity promoviše aktivno starenje i na festivalima zdravlja

Od 2012, redovno dva puta godišnje održavamo tribine namenjene sredovečnim i starijim osobama a na teme aktivnog starenja na beogradskom Festivalu zdravlja (prolećnom i jesenjem).
Na tim skupovima, za koje se traži mesto više u sali, uvek imamo po tri, četiri uvodničara, koji dolaze iz reda starijih osoba, koje su veoma aktivne i koje demonstriraju svoju aktivnost pred drugima kako bi motivisali one neodlučne da se uključe.

Na tribinama pričamo šta je aktivno starenje, zašto je ono važno, kako ono može doprineti boljem zdravlju, a samim tim i kvalitetnijem životu u godinama koje imamo, većem zadovoljstvu i ličnoj sreći.
Govorimo o tome kako ga sve možemo upražnjavati, zatim zašto je važna fizička aktivnost i kako je sve postižemo, zašto je važna mentalna aktivnost, kako u starosti održavati mozak aktivnim…
Posebnu pažnju uvek izazivaju demonstracija primera jednostavne mentalne rekreacije: vežbanje sposobnosti opažanja, vežbanje sposobnosti zaključivanje, vežbanje sposobnosti izražavanja.
Tema je i koje promene u sposobnostima možemo očekivati u starosti i još toliko toga…
Sve ovo radimo jer aktivno starenje podrazumeva borbu protiv socijalnog isključivanja, aktivno učešće u društvu i ono podstiče zdravo starenje. Samo kroz rad i svoju stalnu aktivnost, čovek može da ispunjava i osnovni i krajnji smisao svog života.

vladesataric