Rukovodilac Projekta „Mreža mobilnih timova za pomoć najugroženijim pojedincima iz izbegličke i interno raseljeničke populacije“ bila je jedna od učesnica na radnom sastanku predstavnika OCD iz Srbije sa Specijanim izvestiocem UN za ljudska prava interno raseljenih lica, gospodinom Chaloka Beyani u UNHCR-u. Jučerašnji sastanak bio je drugi sastanak sa Specijalnim izvestiocem UN na kome su ga učesnici obavestili o problemima i izazovima sa kojima se interno raseljena lica u Srbiji susreću.

Naša predstavnica je podsetila da Amity u partnerstvu sa OCD Novosadskim humanitarnim centrom i Sigmom plus iz Niša, na godišnjem nivou pomaže oko 5-6 hiljada najisključenijih interno raseljenih lica (IRL), a koja žive širom Srbije, daleko od gradskih centara, uglavnom u neuslovnim stambenim uslovima, najčešće kao podstanari. Podržava i onih 170 IRL koji stanuju u preostalih 9 kolektivnih centara (KC). Naglasila je da ti ljudi dele sudbinu svih ostalih građana Srbije, s tim što je najvećem broju njih znatno teže. Uglavnom, žive u dubokom siromaštvu, gde radno sposobni nemaju formalno zaposlenje već mahom rade u sivoj zoni. Nemali broj je porodica iz kojih deca prekidaju svoje školovanje jer roditelji ne mogu isto da im priušte. U velikom broju porodica ima članova sa veoma lošim zdravstvenim statusom. Uslovi i kontekst u kome ti ljudi žive uslovljava pojavu alkoholizma, psihičkih problema, ponekad i nasilja, što posledično dovodi do poremećenih porodičnih odnosa.

Ukazala je da su to ljudi kod kojih se ne naziru izgledi za trajna, održiva rešenja. Njihova ljudska prava su veoma ugrožena samom činjenicom da su izmešteni sa svojih ognjišta na koja im povratka nema, a ovde gde sada žive nisu uspeli da se integrišu na način da samostalno žive od svog rada. Iako formalno imaju sva prava kao i domicilno stanovništvo, u praksi, pristup tim pravima je za njih znatno otežan. Ipak, najveći broj njih ne razmišlja o povratku na Kosovo i Metohiju (KiM).
Podsetila je na posebno zabrinjavajuću situaciju i oko hiljadu i po do dve interno raseljenih Roma kojima članovi mobilnih timova (MT) pružaju podršku. Iako je situacija poboljšana u odnosu na period prve posete Specijalnog izvestioca (2013), oni se i dalje najčešće suočavaju sa nedostatkom ličnih dokumenata, problemima prijave prebivališta i sl, a zbog čega im je otežano korišćenje prava iz oblasti socijalne, zdravstvene zaštite i obrazovanja (upis u škole, zdravstvena zaštita i sl.).

Istakla je i probleme iz vizure samih korisnici, i članova MT koji im pružaju podršku:

1. Nezaposlenost radno sposobnih, odnosno otežan pristup tržištu rada. Postoji velika konkurencija i manjak radnih mesta. Ti ljudi se uglavnom oslanjaju na sivu ekonomiju.
   Mnogi koji su radili u mestu porekla, sada imaju problem oko upisa radnog staža u radne knjižice. Ne malom broju nisu vraćene radne knjižice te ne mogu da dokažu ni svoje kvalifikacije, a ustanovljeno je i da neki bivši poslodavci nisu uplaćivali doprinose za penziono i invalidsko osiguranje, te ne mogu da osvare penziju.
   Postoji potreba za dokvalifikacijom ili prekvalifikacijom kako odraslih članova tako i mladih koji završavaju uglavnom srednje škole i ne mogu da nađu odgovarajuće zaposlenje. Oni za ovo nemaju materijalnih sredstava što ukazuje na potrebu otvaranja radionica ili kurseva i u manjim opštinama za obuku u cilju otvaranja sopstvenog posla.
   Prema proceni MT, izazov u korišćenju dohodovnih programa predstavlja i to što su odvojeni od programa prekvalifikacije ili dokvalifikacije, te se tako dešava da kroz program dokvalifikacije dobiju znanja, a nemaju sredstva ili da dobiju sredstva, a nemaju znanja, pa onda to što su dobili ne dovodi do željenog cilja.
2. Problem integracije i dalje je prisutan. Na prvom mestu je problem stambenog zbrinjavanja. Postojeći programi istog su malog obima pa nisu dostupni svima. Neki nisu prodali svoju imovinu na KiM, a nemaju dovoljna materijalna primanja niti podršku države da reše svoje stambeno pitanje. Najteže je romskoj populaciji.
   Dosadašnji programi stambenog zbrinjavanja nisu uvek dali željene rezultate:

• Sredstva su bila nedovoljna za kompletano potrebni građevinski materijal.
• Korišćenje nekog od grantova, bez obzira što isti nije u potpunosti zadovoljio potrebu, uticalo je na nemogućnost da konkurišu za druge grantove, jer su prioritet imale porodice koje do tada nisu ništa dobile.

U najvećem broju slučajeva, prioritet u rešavanju stambenih pitanja imaju korisnici KC, iako su potrebe onih iz privatnog smeštaja u nekim slučajevima bile i veće, a njihovo siromaštvo dublje.
Ima izazova i kod programa otkupa seoskih domaćinstava jer je za uključivanje u ovaj program potreban veliki broj dokumenata, a naročito sporo je traženje građevinske dozvole za objekte, dok se troškovi prijave za legalizaciju ne obezbeđuju kroz donacije.
Praksa otkupa seoskog domaćinstva za romsku populaciju nije uvek dala željeni rezultat. Naime, većina romske populacije je orijentisana ka prikupljanju sekundarnih sirovina ili su radili u javnim komunalnim preduzećima, što im je, izmeštanjem iz urbanog područja, sada otežano.

1. Teškoće u pribavljanju dokumentacije – za izvod iz Matične knjige rođenih, državljanstvo… korisnici moraju ići u centre gde su izmeštene arhive SUP-a, matičnih službi, katastra i dr. (Kragujevac, Niš, Kruševac, Leskovac…). Posebno je teško pribavljanje radne dokumentacije. Neka preduzeća su radnu dokumentaciju ostavila na KiM, pa kada ljudi trega da idu u penziju, a njihov staž nije evidentiran u službi PIO, oni moraju da traže dokaze na KiM, što je ponekad nemoguće i veoma skupo. Osim toga, prisutna je i nedovoljna informisanost korisnika o načinima pribavljanja ličnih dokumenata.
   Još uvek ima romskih porodica (dece) bez dokumenata, tako da su još uvek pravno nevidljivi, što im otežava ostvarivanje prava.Nerešena imovinska pitanja u mestu porekla – Nekima je imovina uništena, nekima su imovinu zaposeli i bez naknade koriste Albanci, neki koji žele istu prodati nemaju kupce. U pojedinim slučajevima, stanovi i kuće, kao i druga imovina su pod upravom Direkcije za stambena pitanja, te ih i ne mogu prodati. Takođe, interno raseljena lica imaju i probleme oko dokazivanja imovinskih prava, nezavršene ostavinske rasprave, a sve to otežava regulisanje stambene situacije u Srbiji.

5. Zdravstveno stanje – Dugogodišnja neizvesnost i život u teškim uslovima rezultirao je pogoršanjem njihovog zdravstvenog stanja, naročito kod populacije starije i srednje životne dobi. Iako imaju pravo na zdravstvenu zaštitu kao i domicilno stanovništvo, nekima ona nije dostupna, bilo što nemaju zdravstvenu knjižicu ili ne mogu da plate participaciju za dijagnostičke procedure i lekove.

6. Problem statusa – Pojedinci smatraju da bi bilo bolje da im se dodeli pravni status izbeglica, jer veruju da bi na taj način mogli pre da budu uključeni u neke programe i projekte koji pokrivaju samo ovu kategoriju.
I drugi učesnici ovog sastanka ukazivali su na slične izazove i probleme ovih ljudi i složili se da im je i dalje neophodna podrška u ostvarivanju ljudskih prava i u procesima integracije i poboljšanja kvaliteta života da bi dostojanstvenije živeli. Za one koji planiraju povratak, trebalo bi obezbediti uslove na KiM za povratak i isti bez odlaganja i omogućiti.