Amity

Nasilje nad starijim osobama, prepoznavanje, prevencija i zaštita žrtava

Na ovu temu, danas, 20. oktobra 2016. godine, realizovali smo i treću po redu obuku u formi radionice namenjenu zaposlenima iz ustanova socijalne zaštite. Učesnici su bili socijalni radnici, psiholozi, pravnici i andragozi, direktori Gerontoloških centara iz: Obrenovca, Mladenovca, Mataruške Banje, Vrbasa, Bačke Palanke, Vršca i Kikinde i privatnih beogradskih domova „Lug“, „Alta Vita“, „Stara Bežanija“ i „Olga 1“.

Bila je ovo još jedna prilika da se profesionalci iz privatnih i državnih domova sretnu, upoznaju, razmene iskustva i unaprede svoja znanja na temu nasilja nad starijim osobama koje je sve prisutnije i u lokalnoj zajednici, a o njemu se sve više priča i u Ustanovama za smeštaj.

Svi su se složili da ga u Ustanovama ima više nego što se prijavljuje slučajeva ali i da ima puno i nedoumica koji su to slučajevi kada treba prijavljivati nasilje, kao i zašto je po Pravilnicima i procedurama u ustanovama zabranjeno samo nasilje zaposlenih nad korisnikom, a zvanično se nigde ne pominje nasilje koje se događa između samih korisnika a koje je mnogo češće, nasilje koje nad njima čine njhovi srodnici ili posetioci kao i nasilje koje ponekad korisnici čine i prema zaposlenima.

Najviše diskusije se vodilo u vezi sa merama zaštite žrtava, procedurama postupanja i o preventivnim merama. Bilo je dosta pitanja na koja smo zajednički tražili odgovore počevši od:

Kada zvati policiju, da li samo kada je u pitanju fizičko nasilje ili kada je i pretnja fizičkim nasiljem? Kod fizičkog nasilja, da li zvati kada su u pitanju teže povrede ili pak u svim slučajevima? Složili smo se da je uvek sigurnije pozvati policiju, jer bolje je tako nego ne pozvati a da se ispostavi da su povrede žrtve bile ozbiljnije i sa posledicama.
Kuda sa „nasilnim“ korisnikom koji je usput i sklon alkoholu, a i pod starateljstvom je? Praktično, za raskid ugovora o smeštaju tog korisnika, državni domovi gotovo i da nemaju velike mogućnosti, iako nisu u stanju da mu obezbede adekvatne usluge i da zaštite druge korisnike od njegovih postupanja. Kažu da često ni Centri za socijalni rad nemaju mnogo mogućnosti jer takvog korisnika nerado prima bilo koja ustanova.
Kako postupati kada je nužan razmeštaj korisnika koji se međusobno ne slažu i u stalnom su konfliktu kada na raspolaganju nema drugih slobodnih ili adekvatnih mesta za tog korisnika?
Kako zaštiti korisnika kod koga ima indicija da je u riziku od ekonomske eksploatacije ili je nad njim već vrše njegovi srodnici ili treće osobe izvan ustanove? Kako zaštiti korisnika koji nije pod starateljstvom, a preuzeo je korake da putem oglasa nađe ženu za sklapanje braka, a njoj je u interesu samo koristoljublje?
Kako prepoznati nasilje koje vrše negovatelji nad korisnicima zbog prevelikog stresa pod kojim su, zbog sindroma izgaranja ili zbog nedovoljne edukovanosti i znanja o specifičnostima i ponašanjima korisnika koji pate od demencije, korisnika koji imaju druge psihičke probleme i poremećaje?

Razmena iskustava i praktičnih postupanja u konkretnim primerima koje su iskusnije kolege delile sa mlađima bile su vrlo inspirativne i značile su svim učesnicima ove edukacije.

Prilikom razmatranja i razgovora o prevenciji nasilja u ustanovama, izlistali smo 17 različitih stvari koje bi trebalo i koje mogu da se preduzmu kako bi se stvari predupredile i smanjili rizici od nasilnih ponašanja i nasilja u ustanovama koje se događa u bilo kojoj od relacija.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

cetiri × 4 =