Amity

Izazovi starijih muškaraca iz novobeogradskih MZ Mladost i Dr Ivan Ribar

Danas smo u prostorijama novobeogradskog Kluba „Mileva Marić Ajnštajn“ pri Gerontološkom centru Beograd razgovarali sa članovima ovog Kluba, muškarcima starim između 66 i 79 godina o ključnim pitanjima života staračkih domaćinstava i ostalih starijh ljudi na Novom Beogradu.

Bili su nam interesantni odgovori kako oni percipiraju starost: iskustvo, znanje, mudrost, i dalje volja za životom, a neki navode: stres, depresija i nesanica. Bilo je odgovora da pojam starost ne postoji, već da je sve stvar kako se čovek oseća, dok su neki odgovorili da je to normalna etapa životnog ciklusa.

Utisak je da ovakvi stavovi proističu, između ostalog, i zbog toga što su oni kroz aktivnosti u Klubu veoma uključeni kako u život lokalne zajednice, tako su i međusobno povezani i podrška su jedni drugima. Oni koji žive sami, naglasili su „da nije klubova, pola nas bi pocrkalo“. Ovo iz razloga jer u Klub donose lični veš i prašak, pa tamo mogu da operu veš, a kad neko nema praška, kažu da radnice hoće da im operu veš i bez praška. Mnogi koriste usluge ručka koji mogu da kupe u Klubu, po ceni obroka od 75 din.

Koliko su samci isticali značaj mogućnosti da ručaju u Klubu, toliko su i naglašavali da nisu zadovoljni obrocima, jer nikada nema mesa. Oni su spremni da plate i duplo više i koliko god treba ali da dobiju raznovrsniju hranu i meso u obroku. Objašnjavaju da za ovakvo stanje nisu odgovorni kuvari i organizatori ishrane, već gradski zvaničnici koji određuju cenovnik i time diktiraju uslove nabavke namirnica.

Raduje saznanje da u ovoj grupi vremešnih sagovornika je bilo i onih koji naglašavaju da u poslednje vreme primećuju da sve veći broj mladih u javnom prevozu i inače, na ulici ili u zgradi se sa dostojanstvom ophode prema starijima. Naravno, nije to opšta pojava ali indikativan je pozitivan trend.

Osvrnuli su se i na komšijske odnose u novobeogradskim višespratnicama. Na primeru, učešća ljudi na sahrani nekog od komšija su nam plastično objasnili promenu koja je nastala. Navode da ranije kada umre neki stanar zgrade i po 50 ljudi iz zgrade bude na sahrani, a danas po 2-3. Otuđili su se jedni od drugih, mnogi su pomrli, stanari su se izmenjali i komšije se više, jednostavno, ne poznaju.

Kao glavne probleme i izazove sa kojima se suočavaju, izdvojili su:

  • Neadekvatna prisutpačnost ulaza u zgrade i javnih ustanova i prostora u zajednici (rampe nisu odgovarajuće ili ih uopšte nema, pešački prelazi, kratko trajanje zelenog svetla na semaforu,…). Ovo nije problem samo starijih već i mlađih osoba sa invaliditetom, roditelja sa malom decom, kao i svake osobe koja se sa kolicima vraća sa pijace.
  • Zakazivanje kod specijalista je veliki problem od kada ide preko kol centra ili izabranog lekara – uglavnom, kada god pokušaju, nema slobodnih termina. Posle nekoliko pokušaja mahom se oni koji imaju pare odluče da idu kod privatnog lekara, a oni koji nemaju – odustaju.
  • Nedovoljno zelenih površina u blokovima, a i one koje postoje se pretvaraju u parkinge.
  • Potencirali su i pitanje čestih radova na uličnoj mreži i trotoarima, stalno kopanje, raskopavanje, pa ponovno asfaltiranje, na istim mestima, dok u neke od ulica, poput Vinogradarske, putari i ne ulaze, pa su one prepune rupa i rizične za saobraćaj.

Razgovore sa starijima u ovim mesnim zajednicama nam je omogućila upravnica Dnevnih centara i klubova, gospođa Marija Markov, a pomogla nam u realizaciji razgovora, socijalna radnica Snežana Novaković Mitić, na čemu smo im veoma zahvalni.

Ovo je bila druga od ukupno pet planiranih fokus grupa koje ćemo realizovati u okviru Istraživanja o životu staračkih domaćinstava na Novom Beogradu, za koje nam finansijsku podršku pruža Populacioni fond Ujedinjenih nacija za razvoj.

vladesataric