Danas smo realizovali četvrtu od ukupno pet fokus grupa a u sklopu Istraživanja o staračkim domaćinstvima na Novom Beogradu. U razgovoru su učestvovale veoma aktivne gospođe starosti od 66 do 83 godine.
Razgovarali smo o tome šta je dobro a šta nije za život starijih sugrađana na Novom Beogradu. Gotovo uglas i sa puno radosti su hvalile što postoje:
- Široki bulevari, dosta šetališta, nema uzbrdo i nizbrdo, nema stepenica, sve je ravno.
- Puno je zelenih površina i obnavljaju se i održavaju sportski tereni.
- Dobra je saobraćajna infrastruktura i nadomak su sve ključne ustanove.
- Blizu su pijace, tu su veliki tržni centri…
- Bogatstvo je što imamo izlaz na dve reke, Dunav i Savu i šetališta uz njih.
Naravno, imale su dosta toga da kažu, šta nije dobro, ali krajnje dobronamerno:
- Čistoća – počev od one oko kontejnera gde se odlaže smeće, podzemni kontejneri su uglavnom nefunkcionalni, potrulile su ploče i mali ih je broj. Đubre je na sve strane oko tržnih centara i splavova na reci. Tu ne treba mnogo novca da se situacija popravi i da opština izgleda lepše i da se svi bolje na njoj osećaju.
- Na šetalištu pored Save, najniži nivo, ploče je potrebno popraviti a nema dovoljno ni drvenih klupa za sedenje i treba ih postaviti. Splavove treba više kontrolisati.
- Vlasnici kučića nemaju kulturu šetanja pasa po parkovima – ne čiste za svojim ljubimcima, a nikakve kontrole toga nema. Komunalne policajce ne vidimo nikada oni treba da budu ažurniji na terenu, da opominju nesavesne vlasnike pasa.
- U blokovima ima lepih parkića za decu, ali za starije nema ništa, samo pored Save postoje fitnes sprave i od ukupno 13 postavljenih, 2 nikada nisu radile. Sa prvom poplavom, sve te sprave budu pod vodom. Treba postaviti stočiće za šah i klupe na više mesta.
- Ponuda kulturnih sadržaja nije dovoljna. Treba vratiti manifestaciju „Leto na Savi“.
Naše sagovornice su se složile da je u novobeogradskim soliterima mnogo starijih koji i ne izlaze svojih stanova, bilo što su bolesni pa ne mogu, a neki i zato što su se „predali ili razočarali u život i sve“. Njihove poruke za te svoje vršnjake koji „žive pod ključem“ su:
- Ako nećete da izlazite, budite barem u kući aktivni, zaposlite svoje ruke i svoj um.
- Svojim ponašanjem uskraćujete sebi radost života i skraćujete sebi život.
- Gurate sebe u još veću izolaciju, bolest i usamljenost.