Amity

Kako odrasli iz Babušnice vide nasilje nad starijim ženama?

Juče, 3. jula 2017, u Babušnici smo imali priliku da razgovaramo sa odraslima o nasilju nad starijim ženama, prepoznavanju istog, prevenciji i značaju reagovanja. Planirano je bilo da u tom razgovoru učestvuju i starije žene ali, kako su nam rekli domaćini, njih je nevreme sprečilo da dođu na skup.

Učesnici skupa su se složili da nasilja ima mnogo više nego što se zna, pa i kada su u pitanju starije osobe, posebno starije žene. Kažu da starije žene najčešće ćute jer ih je i sramota i strah da priznaju šta se događa u krugu njihove porodice ili onih koji su im najbliži. Pa i kada se odvaže da nasilje prijave, ono često ostaje nekažnjeno, možda zato što žene odustaju od dokazivanja da su žrtve nasilja, a složili su se i da je često neadekvatno reagovanje nadležnih. Pojedini učesnici su rekli i da su institucije možda „uspavane“. Jasno im je da svima nedostaju specifična znanja za prepoznavanje i identifikovanje nasilja nad starijim ženama, a često nemaju ni dovoljno mehanizama da se zaštiti žrtva. Polažu nadu u nova zakonska rešenja koja su počela da se primenjuju od prvog juna i veruju da ako se ona budu striktno primenjivala, da će nasilja biti manje.

Uvodničarke su posebno govorile o tome koja sve ponašanja prema starijim ženama su akti nasilja i koji su znaci i simptomi zanemarivanja njihovih potreba, kao i pojedinih vrsta nasilja. Ukazale su da je veoma važno da se o nasilju ne ćuti, jer je ono zakonom kažnjivo a osobe koje su svedoci nasilnog postupanja su u moralnoj, ali i zakonskoj obavezi da ga prijave. Naglasile su da nasilje šteti zdravlju i sposobnostima da starije žene doprinose svojim porodicama i zajednicama, zatim da nasilje može da dovede da starije žene žive u krajnjem siromaštvu zato što ih neko ekonomski eksploatiše ili onemogućava da iskoriste svoje pravo na nasledstvo posle smrti bračnog partnera, svoje pravo da lično raspolažu primanjima i imovinom ili što ih neko jednostavno pokrade.

Konačno, starije žene imaju pravo na svoju ličnu bezbednost, na slobodu, na jednakost, na nasleđivanje, na život u svojoj kući/porodici (često ih smeste u ustanovu socijalne zaštite, a bez njihovog suštinskog pristanka).

Ukazale su i na čestu pojavu da starije žene dobrovoljno podnose veliki teret obaveza u okviru svoje porodice, koji vremenom postaje pretežak za njih. One često ne žele da kažu da su krajnje iscrpljene zbog radova neprimerenih njihovim godinama, bilo da oni dugo traju ili su inače teški, a mlađi članovi porodice to ponekad i ne primećuju. Ta preopterećenost se često fizički manifestuje i oboljenjima – sindrom „babe robinje“.

Govorile su i o značaju prevencije nasilja nad starijima i mogućim strategijama iste. Veoma je važno da se vode registri o zlostavljanju starijih, i da se vrši provera postojanja krivičnog dosijea nasilnika prema njima. Jako je značajno voditi stalnu borbu protiv starosne diskriminacije i raditi na podizanju svesti javnosti o štetnosti nasilja nad starijima. Ukazale su na značaj dokumentovanja obima pojave, zatim sprovođenja istraživanja o faktorima koji starije dovode u rizik ili ih štite od nasilja…

Ovo je još jedna u nizu aktivnosti u okviru Projekta „Zaustavimo nasilje i diskriminaciju nad starijim ženama“, koji Amity sprovodi u partnerstvu sa Udruženjima „Lužničke rukotvorine“ iz Babušnice i „Zlatiborski krug“ iz Čajetine, a pod pokroviteljstvom Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

3 + 11 =