Amity

Novi Beograd može biti još bolje mesto za život starijih sugrađana

Od momenta kada je počela planska gradnja Novog Beograda 1948, pa do Popisa stanovništva 2011. godine, ukupan broj stanovnika porastao je za 23 puta, sa 9.135, na 214.506. Skoro 60 puta je porastao broj starijih sugrađana, kojih je 1961. bilo 639, a 2011. čak 38.094. Gotovo polovina od njih živi u staračkim domaćinstvima, gde su sve osobe stare 65 i više godina.

Naše istraživanje o položaju i potrebama staračkih domaćinstava Novog Beograda, koje smo sproveli na reprezentativnom uzorku od 666 njih, u periodu od marta do juna 2017, pokazalo je da su stariji aktivni koliko god im to njihove mogućnosti dozvoljavaju, i da su ravnopravni članovi društva, sa stanovišta svojih doprinosa, a da društvo konstantno balansira, odnosno nastoji da im pruži samo ono što baš mora.

Na predstavljanju ključnih nalaza istraživanja i preporuka, koje smo upriličili 30. oktobra 2017. u renoviranim prostorijama Mesne zajednice „Gazela“, a za učesnike u istraživanju i predstavnike osoba sa invaliditetom koji žive na Novom Beogradu, najviše su govorili upravo neki od učesnika u istraživanju. Doktorka Ljiljana Savić-Abramović istakla je da je Novi Beograd dobro mesto za život starijih ljudi, jer je lociran na ravnoj površini, sa puno širokih bulevara, sa izlaskom na dve reke, sa puno zelenila, ali i da je prilično prljav i mestimično zapušten grad. Neadekvatna je i pristupačnost ulaza u pojedine zgrade i javne ustanove, kao i prostore u zajednici (rampe nisu odgovarajuće ili ih uopšte nema, nema dovoljan broj pešačkih prelaza koji su bezbedni za ljude sa različitim stepenima i vrstama invaliditeta, a vreme za prelazak ulice je nedovoljno). Kada se liftovi pokvare, mnogi od starijih i ne izlaze iz svojih stanova, posebno oni sa viših spratova. Govorila je i o primerima diskriminacije koju stariji doživljavaju, posebno pri korišćenju usluga zdravstvene zaštite.

Gospođa Nadežda Trpković, koja više od 50 godina živi na Novom Beogradu, je takođe imala reči hvale za život u njemu. Istakla je da je sve nadohvat ruke, Dom zdravlja, Opština, Ada Ciganlija, nema preteranih gužvi u saobraćaju, autobuske linije idu često i u svim pravcima. Ona je istakla lično zadovoljstvo zbog programa za starije koje opština Novi Beograd organizuje, počev od izleta, kurseva računara, plivanja (od 14% starijih koji koriste neke od prava/usluga/programa podrške starijima, najviše njih – 31% upravo koriste programe koje organizuje opština). Međutim, potencirala je da nema dovoljno klupa za sedenje na Savskom keju, zatim da, iako u blokovima ima lepih parkića za decu, za starije nema ništa, čak ni stolova za šah. Ponuda kulturnih sadržaja na Opštini takođe nije dovoljna, pa je naglasila da treba vratiti manifestaciju „Leto na Savi“… Rekla je da mnogi sugrađani nemaju kluturu stanovanja, jer bacaju smeće gde god stignu, pa i oko kontejnera, ne održavaju ulaze i prilaze zgradama, oštećuju klupe u parkovima.

Glavne preporuke proistekle iz ovog istraživanja tiču se:

  • koncipiranja i implementacije koncepta aktivnog starenja u zajednici;
  • aktivnog podsticanja kapaciteta porodice za brigu o starijima;
  • promovisanje civilnih inicijativa u lokalnoj zajednici i
  • razvijanje novih i unapređenje postojećih servisa za starije u lokalnim zajednicama.

Od suštinskog je značaja povećanje dostupnosti usluga u zajednici i obuhvata starijih kojima su potrebne, u prvom redu, onih koji se pružaju u kući (usluge gerontodomaćica i usluge medicinske kućne nege).

Neophodna je dopuna i proširenje „kataloga“ inovativnih i fleksibilnih usluga prilagođenih individualnim potrebama starijih, pre svega ali ne isključivo, uslugama mobilnih savetodavnih timova, koji bi posećivali najstarije koji žive sami, starije u riziku od siromaštva i nasilja; zatim uslugama pravnog savetovanja posebno u slučajevima sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju; uslugama dostave hrane/kuvanih obroka; servisnim uslugama u domaćinstvu (popravke); pomoći putem telefona; uslugama digitalnog opismenjavanja starijih i u kućnim uslovima; uslugama pokretne biblioteke za teže pokretne i nepokretne; uslugama berze korišćenih ortopedskih pomagala…

Kompletni nalazi iz istraživanja, kao i preporuke, objavljeni su u publikaciji; „Prigušena svetla grada – Studija o položaju i potrebama staračkih domaćinstava“. Finansijsku podršku za istraživanje pružio je Populacioni fond Ujedinjenih nacija – Kancelarija u Beogradu. Jovana Ubiparip, iz Populacionog fonda je bila i na ovom predstavljanju istraživanja, kojom prilikom se zahvalila svim učesnicima istog i naglasila koji značaj ono ima, ne samo za starije ljude, već i za kreatore politika, pa i za Populacioni fond UN.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

cetrnaest − dva =