Amity tribina na temu: „Zašto je važno i kako podsticati učešće starijih osoba u društvu?“ bila je prva od 19 predavanja, kojom je u četvrtak, 2. novembra 2017. započeo Jesenji Festival zdravlja u Beogradu. Na našoj tribini, uvodničarke su bile Nadežda Satarić, socijalna radnica i Sonja Lapatanov, balerina, koreograf i pisac, a u diskusiju su se uključili i neki od vremešnih posetioca ovog događaja.
Ova tema je veoma važna i sve aktuelnija, imajući u vidu činjenicu da se, uprkos ukupnom smanjenju broja stanovnika Srbije, udeo onih koji imaju 65 i više godina konstantno povećava. Tako, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, na kraju 2016. godine, u Srbiji je živelo 7 miliona i 40 hiljada stanovnika, od kojih 1 milion i 362 hiljade onih sa 65 i više godina (19,4% – skoro svaki peti stanovnik), a samo 1 milion i 12 hiljada dece, uzrasta 0-14 godina. Posebno se ubrzano povećava udeo onih sa 80 i više godina, kojih je krajem 2016. bilo 309 hiljada.
U uvodnom izlaganju je ukazano da je važno podsticati učešće starijih u društvu, zato što ono smanjuje rizik od izolacije ili njihovu izolaciju, koja uz strah i gubitak samostalnosti, može da vodi u depresiju. Važno je i zato što ono doprinosi kvalitetetu života starijih i njihovom dužem životu u boljem zdravlju. Učešće starijih u društvu povećava stepen kohezije u društvu i konačno, važno je isto podsticati, zato što to doprinosi ostvarivanju društva za osobe svih generacija, što je bio jedan od ciljeva, na koji su pristale Vlade svih država. Integracija starijih u društvo je važna, jer su starije osobe inače osetljive na pojave socijalnog isključivanja, marginalizacije i diskriminacije.
Ukazano je kako sve možemo podsticati učešće starijih, počev od:
- priznavanja doprinosa koje daju, kako svojim porodicama, tako lokalnim zajednicama i društvu u celini;
- omogućavanjem lakših kontakata starijih sa članovima porodice koja ne živi sa njima, uključujući obuke za korišćenje računara/skajp komunikacije i slično;
- ponudom aktivnosti u lokalnoj zajednici, koje su bazirane na grupi, uključujući kreativne, rekreativne i druge, vezane za očuvanje zdravlja i ishranu;
- podsticanjem i osnaživanjem starijih, u cilju ostvarivanja njihovih ličnih interesovanja i/ili neostvarenih hobija;
- omogućavanjem njihovog olakšanog volontiranja u zajednici;
- obezbeđivanjem prostora za njihovu participaciju u donošenju odluka koje ih se tiču, i to na svim nivoima, počev od porodice, lokalne zajednice, pa nacionalnog nivoa;
- omogućavanja ekonomske participacije starijih u punoj meri, kako onih sa 50 i više godina, koji još uvek nisu ostvarili pravo na penziju, tako i onih koji su u penziji, a još uvek daju ekonomski doprinos;
- obezbeđivanjem infrastrukture za uključivanje i učešće starijih u društvu, počev od adekvatnog prevoza, fizičke dostupnosti javnih objekata i ustanova, dostupnosti sredstava komunikacije starijima, kao i dostupnosti kulturnih i drugih sadržaja za njih..
Gospođa Sonja Lapatanov je iznela svoj lični primer, šta je za nju ključno za aktivnost i učešće u društvenim tokovima. Naglasila je da kod nje ima uticaja i genetika, a i to što je i tokom odrastanja navikla na putovanja, prvo sa svojim roditeljima, a potom i sa ansamblom Baleta Narodnog pozorišta, u kome je radila, pa tu ljubav i danas upražnjava. Naglasila je i da je važno da osoba ima lična interesovanja. Govorila je i o tome kako se prema starijima odnose u nekim od 120 država koje je posetila. Na primer, u Aziji primetila je da su stariji ljudi skrajnuti i da žive na obodu sela (u Burmi i Kambodži). Žene su kod njih u podređenom položaju i u tim društvima rade do veoma duboke starosti, koja i nije tako duboka, za naše Evropske standarde. U Afričkim selima, gde je takođe bila, primetila je da mnogi stariji boluju od katarakte. Tamo se veoma poštuju stariji, čak postoje ikuće za mudrace. Susretala se i sa ljudima koji imaju status kralja, a to je starešina sela. Srela je kralja u Beninu, koji je imao 4 žene, a čak je i njoj ponudio brak. Sa tih putovanja piše putopisne reportaže, koje objavljuje u dnevnim listovima, magazinima i u knjigama.
Gospođa Nena Milanović, u svojoj diskusiji, istakla je šta ona svakodnevno radi i na koji način je uključena u društvo, počev od toga da organizuje književne večeri, vodi hor u Klubu za starije u Zemunu, piše poziju i recituje.
Profesor u penziji, Milorad Bata Milovanović, je istakao da on, iako duboko u devetoj deceniji, i dalje aktivno radi i ima interesovanja za događanja u društvu. Naglasio je da je važno da starije osobe budu više okupirane time kako žive, odnosno kvalitetom sopstvenog života, a ne time koliko će dugo živeti. Takođe je istakao da društvo treba da promeni ukorenjene stavove prema starijima, da su oni teret, ali i sami stariji moraju menjati svoje stavove, poput onih da su odlaskom u penziju građani drugog reda. Apostrofirao je da tada samo počinje drugačiji način života.