Amity

Briga o starijima u primitivnim kulturama

Nakon realizovane Amity tribine na XVI Jesenjem Festivalu zdravlja u Beogradu, javila nam se gospođa Sonja Lapatanov, koja je bila jedna od uvodničarki na istoj i iznela svoje impresije onim što radimo i kako to stariji ljudi prihvataju. Kako smo joj na samoj tribini postavili pitanje da nam kaže nešto iz svojih iskustava sa putovanja, o tome koliko su stariji ljudi uključeni u društvo u drugim kulturama i kakav je odnos prema njima, ona je to i učinila, a naknadno nam je poslala tekst na tu temu, koji je upravo pred vama. Veoma smo joj zahvalni zbog toga, kao i zbog vremena koje je izdvojila da bude sa nama na Festivalu. A sada, uživajte u tekstu!

„Briga o starim ljudima danas je osnov društvenog sistema, s obzirom da svet sve brže stari. Ali, nije svuda tako. Pitanje koje se svakodnevno postavlja u zabitim seoskim sredinama širom planete glasi: šta raditi kada stara osoba postane neproduktivna i beskorisna za funkcionisanje zajednice. U nekim zemljama, Azije, Afrike, Južne i Centralne Amerike, starima je omogućeno da rade neke poslove, ne bi li se osetili koliko toliko korisnim i potrebnim društvenoj zajednici. Tako na primer, u nekim zajednicama, stari ljudi koji nisu mogli više da budu od koristi i da obavljaju uobičajene poslove, bili su dužni da čuvaju letine od ptica i skakavaca, upada slonova, ali i ljudi-lopova!

Onemoćale osobe zbrinjava potomstvo, rodbina, ili niko. Njihova svakidašnjica uglavnom je prožeta staračkim smirenjem i različitim oblicima dokolice: šetnjama, pecanjem, sedeljkama, evocirajućim razgovorima, mudrovanjem, davanjem saveta, zabavljanjem dece i omladine, prenošenjem stečenih životnih iskustava, prepričavanjem raznih dogodovština, legendi, bajki, basni i anegdota…

U primitivnim kulturama, od starih ljudi se očekuje da pričaju priče kao zabavljači i učitelji, koji održavaju moral. U civilizacijama koje su zasnovane na oralnoj tradiciji i u kojima se znanje i narodna tradicija prenose s kolena na koleno, stari ljudi predstavljaju riznicu znanja, posebno na područjima gde nema pisanih dokumenata. Stoga, smrt starih ljudi bez dvoumljenja može da se uporedi sa razaranjem, ili spaljivanjem biblioteke. Na žalost, zabeleženo je i veoma svirepo ubijanje staraca, širom planete. Da ovaj običaj nije vezan samo za primitivne kulture, koje pominjem, setimo se samo lapota, morbidnog običaja ubijanja starih i nemoćnih, posle njihove šezdesete godine života!!! koji se u nekim delovina Srbije, Crne gore i Bosne, zadržao sve do kraja 19. veka, kada je zakonom zabranjen. A mi živimo u Evropi!“

Foto zapis naslovne fotografije: https://www.huffingtonpost.com/2015/06/18/china-people-photos-nick-ng-_n_7616670.html

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

sedamnaest − 10 =