Amity

Završni Evalutivni seminar za Projekat pred „punoletstvom“

Prvog decembarskog vikenda (1-3.12.2017.), pedesetak stručnjaka iz Novosadskog humanitarnog centra (NSHC), Sigme Plus iz Niša, UNHCR-a i Amity-a su proveli na Zlatiboru radno i relaksirajuće.

Otišli smo na Zlatibor da razgovaramo o realizaciji i završetku dugogodišnjeg Projekta „Mreža mobilnih timova za pomoć najugroženijim pojedincima i porodicama iz izbegličke i interno raseljeničke populacije“, koji realizujemo pod pokroviteljstvom UNHCR-a od aprila 2000., a završetak istog je planiran za 31. decembar 2017. godine (3 meseca pred „punoletstvo“).

Bio je to skup preplavljen emocijama, jer smo se misaono vratili u 1999. – godinu i vreme posle bombardovanja Srbije od strane NATO-a, kada je vladalo veliko siromaštvo, kada smo u bolnicu nosili sve, počev od pidžame i peškira, do lekova i svog potrebnog materijala za operacije, a koji smo privatno kupovali… U vreme, kada je socijalni sistem bio gotovo u kolapsu, kada je socijalna pomoć za jednočlano domaćinstvo iznosila svega 327 dinara – 41% od cene potrošačke korpe i neredovno se isplaćivala… U vreme kada je u Srbiji bilo više od pola miliona registrovanih izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika i više od 200 hiljada interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. U vreme kada je u Srbiji funkcionisalo 400 kolektivnih izbegličkih centara (KC), u kojima je stanovalo oko 29 hiljada nesrećnih ljudi koji su ne svojom voljom došli iz drugih republika, a koji nisu imali nigde nikoga od srodnika ili prijatelja u Srbiji, koji bi ih prihvatili na smeštaj, niti novca da iznajme privatni…

U tim okolnostima, 4 domaće nevladine organizacije (NSHC, Sunce iz Kragujevca, Horizonti iz Čačka i Amity iz Beograda) su početkom 2000. formirale mrežu od 58 mobilnih timova, sa 116 članova, iskusnih socijalnih radnika, psihologa i/ili lekara iz različitih gradova/opština širom Srbije, a sa većom koncentracijom izbeglih i raseljenih lica. UNHCR je podržao aktivnosti Mreže, a posredstvom japanske humanitarne organizacije JEN, sa idejom da mobilni timovi budu isturena ruka povereništava Komesarijata za izbeglice i centara za socijalni rad, koji od poslova nisu stigli da izlaze i na teren. Članovi mobilnih timova su odlazili u kućne posete najugroženijim porodicama koje su stanovale u privatnom smeštaju i onima koji su bili stanari KC, radi identifikovanja njihovih problema, pružanja psihosocijalne podrške i povezivanja tih ljudi sa drugim nevladinim, državnim, organima i institucijama i međunarodnim organizacijama koje im mogu konkretno pomoći.

Te 2000. godine – prve godine realizacije Projekta, kroz Mrežu smo pružili podršku za više od 16 hiljada porodica iz privatnog smeštaja i 17 i po hiljada iz KC.

Godine su prolazile, menjale su se samo porodice kojima smo pružali podršku i pomoć u njihovom pronalaženju trajnih rešenja, bilo integracije u lokalne zajednice, povratka na svoja ranija ognjišta ili preseljenja u treće zemlje. Menjali su se i konteksti u zemlji. Pružali smo podršku porodicama pri izlasku iz KC koji su se zatvarali, a u pronalaženju njihovih trajnih stambenih rešenja… Pružali smo podršku i davali doprinos reintegraciji povratnika iz evropskih zemalja… Pružali smo moralnu podršku porodicama nestalih/kidnapovanih lica, na prostorima bivše SFRJ, a u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta… Bili smo podrška drugim programima koje je razvijao UNHCR i druge organizacije, počev od medicinskog programa, pa razvoja socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, do učešća u Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja izbeglica…

Pri kraju 2017. godine, u Srbiji živi još nepunih 30 hiljada izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika, od kojih je 1/3 u potrebi za podrškom pri socijalnoj integraciji i 203 hiljade interno raseljenih lica, od kojih je, prema procenama, 45% njih u potrebi za podrškom. Ostalo je još ukupno 5 KC, u kojima stanuje oko 150 ljudi, ali u međuvremenu su otvarani centri za azil, jer kod nas je i oko 5-6 hiljada izbeglica i tražilaca azila u Jugoistočnoj Evropi.

Uprkos tome što potrebe još uvek postoje, UNHCR neće više finansijski podržavati Projekat „Mreža mobilnih timova…“, kojim je Amity uspešno rukovodio od 2003., nakon odlaska JEN-a, jer su u međuvremenu otvorena mnoga druga krizna žarišta u svetu, gde je trenutno oko 65 miliona izbeglica koje imaju potrebu za međunarodnom zaštitom i urgentnom pomoći.

Svi učesnici seminara na Zlatiboru iznosili su najupečatljivije detalje iz svog rada sa izbeglicama i raseljenim licima i govorili o ličnom profesionalnom napretku i sazrevanju kroz angažman u „Mreži mobilnih timova…“, kao i o sklopljenim prijateljstvima. Ostalo je da svi izvučemo naučene lekcije iz 18-togodišnjeg iskustva u radu na ovom projektu, koje mogu biti korisne, ne samo za stručnjake iz socijalne zaštite u Srbiji, već i šire, u pristupu i pružanju psihosocijalne podrške nekim drugim izbeglicama i u nekim drugim prilikama velikih migracija stanovništva.
Iako je ovo bio završni seminar, i na njemu smo organizovali vežbe jačanja tima, koje uvek imaju pozitivne efekte na učesnike, kao i svečanu večeru uz prigodnu muziku.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

5 × jedan =