Amity

Prevencijom i boljom koordinacijom do promena u socijalnoj zaštiti

Na Konferenciji sa temom: „Pokretanje procesa izrade Strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji“, koja je održana 20. aprila 2018. u Beogradu, na panelu: Pravci promena za naredne godine u oblasti socijalne zaštite, jedna od sedam uvodničara bila je i predstavnica Amity-a, Nadežda Satarić.
Ona je ukazala da promene treba sagledavati u kontekstu globalnih događanja, kao što su:

  • starenje stanovništva, demografske promene i migracije i to ne samo iz sela u grad, već odlazak mladih i u inostranstvo. Podsetila je da ćemo već za 3-4 godine biti u deficitu sa radnom snagom i u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite.
  • produbljavanje jaza između bogatih i siromašnih, s tim što je ovih drugih sve više.
  • klimatske promene, koje posebno deluju na prinose sa poljoprivrede i mogu da budu veliki faktor rizika za siromaštvo ruralnog stanovništva koje živi samo od poljoprivrede.

Naglasila je da je značajno je obezbediti stabilan, održiv i funkcionalan sistem socijalne zaštite, jer je on činilac je održivog razvoja zemlje. Iznela je da uprkos napretku, koji je postignut sprovođenjem strategije iz 2005. godine, i dalje je:

  • mreža socijalnih usluga u zajednici nedovoljno razvijena;
  • usluge koje organizuju OCD u socijalnoj zaštiti nisu dovoljno razvijene i nisu dovoljno iskorišćeni kapaciteti i resursi OCD
  • sistem javnih institucija i usluga soc. zaštite je centralizovan, birokratizovan, neelastičan i nedovoljno ekonomičan i efikasan

Govorila je i o nekim od važnih pravaca promena u narednom periodu, istakavši da je posebno važno raditi na prevenciji šokova, izazvanih poremećajima u prihodima i rashodima mnogih porodica. Ovde se prevencija najbolje ostvaruje efikasnim programima socijalnog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, osiguranja useva od vremenskih nepogoda i drugih vrsta osiguranja. Ukazala je na loše prakse da veliki broj poslodavaca uplaćuje osiguranje za svoje zaposlene na minimalnu cenu rada, a razliku im daje na ruke, kao i na prakse da veliki broj radnika je u sivoj zoni i za njih se ne uplaćuju nikakvi doprinosi za osiguranje. To se negativno odražava i na sadašnje korisnike penzija, na sve korisnike usluga zdravstvene zaštite, a biće pogubno kada ti radnici dođu u doba da treba da primaju penzije, odnosno kada ne mogu više da rade. Njihova sigurnost za starost je praktično minimalna.

Isto tako, naglasila je da država neće biti ni u narednim godinama toliko bogata, niti će moći da obezbedi dovoljan broj negovateljica za potrebe sve većeg broja starijih kojima su usluge pomoći u kući neophodne, pa da otuda treba razvijati inovativne usluge u socijalnoj zaštiti, poput samoorganizovanih grupa za pomoć, koje su mnogo jeftinije, a imaju i preventivni karakter, jer predupređuju bolesti i potrebe za uslugama ne malog broja starijih, jer oni svojim aktivnostima pomažu i sebi i drugim starijima kojima su usluge potrebne. Potrebno je obezbediti adekvatan zakonski okvir za veći volonterski angažman u pružanju podrške onima kojima je ona neophodna.

Ukazala je da su nužne i promene u ponašanju službi centara za socijalni rad. Umesto njihovog angažmana na saniranju posledica, oni više treba da rade na predupređenju uzroka koji dovode do problema. Praktično, centri treba da se vrate svojim izvornim nadležnostima, da utvrđuju potrebe stanovništva u lokalnim zajednicama i da obezbede da te njihove potrebe budu zadovoljene. Izuzev javnih ovlašćenja koja rade samo centri, sve ostale usluge mogu da kupuju od drugih pružalaca usluga iz reda javnih ustanova, privatnih i OCD.

Neophodno je raditi na jačanju kapaciteta porodice, kako bi one mogle adekvatnije da brinu o svojim nemoćnim članovima i da imaju dovoljno materijalnih resursa za sigurnost svih članova porodice.

Nužna je bolja koordinacija:

  • smanjenje neusklađenosti programa različitih ministarstava/različitih resora u istom ministarstvu,
  • zatim između javnih, privatnih i OCD pružalaca usluga,
  • između lokalnih samouprava, CSR-a i pružalaca usluga.

Nužna je decentralizacija i nadležnosti i sredstava sa nacionalnog na regionalni, odnosno regionalni nivo. Potrebno je obezbeđenje mehanizma da lokalne samouprave izdvajaju potreban obim sredstava za potrebe građana i da su CSR 100% u njihovoj nadležnosti.

Predložila je da imovinu korisnika usluga socijalne zaštite, koja je pod hipotekom treba vratiti u nadležnost lokalnim samoupravama, kako bi je one stavile u funkciju.

Na samom kraju svog izlaganja, ukazala je na nužnost efikasnijeg i delotvornijeg sistema novčane socijalne pomoći za radno sposobne, kako se ne bi dogodilo, kao što je sada slučaj, da najveći broj primalaca iste bude upravo iz reda radno sposobnih, a da je najmanje primaju oni kojima je ona najneophodnija. Zato je nužno i relaksirati uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć od strane radno nesposobnih lica.

Značajno je uspostaviti efikasnije kontrolne i regulatorne mehanizme, monitoringa i evaluacije, uključujući i evaluaciju ishoda pruženih usluga.

Konferenciju je organizovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u okviru EU podrške socijalnoj zaštiti u Srbiji, koju sprovodi NIRAS, kroz projekat finansiran od strane Evropske unije.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

9 − devet =