Amity

Predstavljanje Alternativnog Izveštaja o diskriminaciji nad starijim ženama u Srbiji

Uz podršku UN Women, Kancelarije u Srbiji, na čemu smo im veoma zahvalni, predstavnica Amity-a imala je privilegiju da učestvuje na 72. predsesiji Komiteta CEDAW u Ženevi, 23. jula 2018., gde je predstavila naš Alternativni Izveštaj o diskriminaciji starijih žena u Republici Srbiji. Sa njom je bila i nezavisna konsultantkinja, Kosana Beker, koja je predstavila Alternativni izveštaj o diskriminaciji žena na selu u Srbiji. Oba izlaganja, po njihovim utiscima, bila su veoma dobro prihvaćena od članova Komiteta. Našoj predstavnici privuklo je pažnju i predstavljanje Alternativnog izveštaja o diskriminaciji žena u Velikoj Britaniji, jer je jedna od govornica, fokus svog izlaganja stavila na diskriminaciju nad starijim ženama. Gotovo da je istovetna situacija i u Velikoj Britaniji, kada je u pitanju diskriminacija starijih žena, kao što je i u Srbiji.

Prenosimo u celosti izlaganje predstavnice Amity-a:

„Poštovani članovi CEDAW komiteta,

Zovem se Mira Satarić i kratko ću vam predstaviti glavne nalaze izveštaja neformalne koalicije organizacija civilnog društva o diskriminaciji starijih žena u Srbiji.

Starije žene su osobe sa najmanje društvene moći u Republici Srbiji, široko diskriminisane u zapošljavanju, pristupu socijalnim, zdravstvenim i drugim uslugama, vlasništvu nad i upravljanju imovinom, donošenju odluka…. kako u svojim domovima, tako i u zajednici. Diskriminišući stavovi posebno su izraženi kada su u pitanju udovice ili starije žene koje žive same, starije žene sa invaliditetom, koje žive na selu, Romkinje i migrantkinje.

U Srbiji je gotovo zaokružen antidiskriminacioni pravni okvir, ali Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije usvojen, a važeči Zakon o ravnopravnosti nije unapredio faktičko stanje u vezi sa ravnopravnošću žena, budući da za većinu mera nisu propisane sankcije.

Uprkos činjenici da u Srbiji žene participiraju u političkom i javnom životu na svim nivoima vlasti, među ženama na pozicijama gotovo da nema žena sa 65 i više godina, ni u mesnim zajednicama.

Starije žene su isključene iz donošenja odluka čak i u svojim porodicama, budući da se muškarac i dalje smatra “glavom porodice”, što je posebno prisutno među starijim generacijama, naročito onima koje žive na selu. Retko su vlasnice imovine i uglavnom se preskaču u ’redu nasleđivanja’, a u slučaju razvoda, iako po zakonu imaju pravo na polovinu imovine stečene u braku, često napuštaju dom samo sa ličnim stvarima.

Među starijim nepismenima dominiraju žene sa čak 91%. Danas starije žene koje su nepismene žive u siromaštvu, mahom u unutrašnjosti Srbije. Najčešće su bez penzija i veoma često žrtve višestruke diskriminacije i nasilja. One imaju najmanje znanja i mogućnosti da se bore za svoja prava i traže zaštitu.

Kada su u pitanju stariji radnici i radnice, primetan je veliki rodni jaz veće neaktivnosti starijih žena od čak 20,8 procentnih poena. Postojeće izjednačavanje u regulativi – izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju će uticati negativno na starije žene. Iako je Srbija uradila puno na donošenju posebnih privremenih mera u oblastima zapošljavanja teže zapošljivih lica, za žene starije od 50 godina efekti tih mera su gotovo nevidljivi.

Starije žene nešto češće od starijih muškaraca prijavljuju da im je otežan pristup zdravstvenim uslugama zbog nekog ličnog svojstva, a veoma često i zbog složenih administrativnih procedura u sistemu zdravstvene zaštite (npr. zakazivanje specijalističkih pregleda).

Starije žene na selu dele sudbinu svih žena koje žive u seoskim sredinama, s tim što je njihov položaj daleko teži od žena radnog uzrasta, a posebno je teži u odnosu na starije žene koje žive u gradskim sredinama.

Rodno zasnovano nasilje nad starijim ženama je široko rasprostranjeno i uglavnom skriveno. Mnoge godinama trpe nasilje u porodici od supružnika, partnera ili drugih članova porodice, ali o tome ćute, jer smatraju to prihvatljivim modelom ponašanja, niti prijavljuju nasilje zbog straha, sramote, neznanja kome i kako treba da se obrate. Prema istraživanjima, u Srbiji, 14% starijih žena priznaje da su bile žrtve nasilja u poslednjih godinu dana, ali je tek 0,25% starijih žena u 2016. prijavlilo nasilje. U ovoj, 2018. do danas, u Srbiji je ubijeno 10 starijih žena u porodičnom kontekstu, a da ni jedan od tih slučajeva nije bio ranije poznat sistemima zaštite.

Mi, iz koalicije organizacija, verujemo da će preporuke koje CEDAW Komitet bude uputio našoj državi doprineti da mnoge starije žene više ne žive unižene u dostojanstvu.
Hvala vam!“

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

sesnaest − cetrnaest =