Amity

Izlaganje Nadežde Satarić iz Amity-a na skupu „Slavljenje starijih boraca (šampiona) za ljudska prava“

“Poštovani gospodine Marinkoviću, Poštovane učesnice i učesnici ovog javnog događaja,

Želim prvo da zahvalim na brojnim čestitkama koje sam dobila povodom naimenovanja i izbora od strane Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, za šampionku ljudskih prava starijih iz Srbije i da kažem da je to lepo priznanje, te da mi je zadovoljstvo da sam baš ja ta šampionka, ali i da napomenem da ta titula ima mnogo lica. Ja sam samo simbol – možda najprepoznatljivije lice socijalne problematike vezane za starije osobe i starenje – među vama je veliki broj šampiona i šampionki, zahvaljujući svemu što činite za aktivniji, ispunjeniji i dostojanstveniji život starijih u vašim lokalnim zajednicama. Vi ste šampioni solidarnosti, tolerancije i poboljšanja uživanja ljudskih prava starijih. Zato smo baš vas i pozvali da budete danas ovde sa nama i da svi skupa pošaljemo jednu lepu sliku javnosti i da kažemo još možemo i želimo da učestvujemo i dajemo doprinos i našim porodicama i lokalnim zajednicama i društvu u celini i borimo se za ostvarivanje ljudskih prava starijih.

Mogli smo ovo da priredimo zahvaljujući kontinuiranoj saradnji Amity-a sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, na sprovođenju Programa antidiskriminacione politike i zahvaljujući direktorki Kancelarije, gospođi Suzani Paunović, zbog balansirane politike da se ravnomerno podržavaju projekti svih ranjivih grupa, što nije uvek slučaj kod drugih ministarstava.

U ovoj, 70. godišnjici Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Međunarodni dan Ujedinjenih nacija za starije osobe slavi važnost ove Deklaracije i potvrđuje posvećenost promovisanju punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda starijih osoba.

Skoro 40 godina nakon usvajanja Dekleracije, pitanja ljudskih prava starijih osoba su uzeta u obzir 1991. godine u formulisanju Načela Ujedinjenih nacija za starije osobe, koja su dala smernice u oblastima nezavisnosti, učešća, brige, samoostvarenja i dostojanstva.

Tim načelima podstaknute su vlade svih zemalja da ih uključe u svoje nacionalne programe kad god je to moguće.

Deceniju kasnije, Madridski međunarodni akcioni plan za starenje (MIPAA), usvojen 2002., uslovio je prvi put da su se vlade složile da povezuju pitanja starenja sa drugim okvirima za socijalni i ekonomski razvoj i ljudska prava. Međuzavisnost socijalne integracije starijih ljudi i punog uživanja njihovih ljudskih prava ne može se zanemariti, s obzirom na to da će stepen do kojeg će stariji ljudi biti društveno integrisani direktno uticati na njihovo dostojanstvo i kvalitet života. Zajedno sa Madriskim međunarodnim akcionim planom za starenje usvojena je i Politička deklaracija o starenju.

Ovi usvojeni akti predstavljaju odgovor međunarodne zajednice na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i izgradnju društva za sva životna doba. U tom kontekstu, prepoznata su tri prioritetna pravca delovanja: stari ljudi i razvoj, poboljšanje zdravlja i unapređivanje dobrobiti starijih osoba i obezbeđivanje okruženja koje otvara mogućosti i pruža podršku starijim osobama.

U sva tri prioritetna pravca delovanja naglašena je potreba razumevanja specifičnog položaja starijih žena. One predstavljaju posebno osetljivu grupu, zbog veće izloženosti diskriminaciji, stereotipima, veće ekonomske zavisnosti, neproporcionalnog učešća u neplaćenom radu, uključujući poslove brige o članovima porodice, pojave institucionalnih predrasuda u sistemu socijalne zaštite, većeg siromaštva i zato što češće žive same. U okviru pravca koji se bavi obezbeđivanjem okruženja koje otvara mogućosti i pruža podršku starijim osobama, posebna tema je posvećena pitanju zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja prema starijim osobama. Prepoznaje se da su starije žene u većem riziku zbog društvenih predrasuda i učestalijeg kršenja njihovih prava. Navodi se da je to direktna posledica većeg siromaštva žena, koje utiče na njihove mogućnosti i autonomiju. Postavljaju se dva cilja akcije, usmerena na eliminisanje svih oblika nasilja prema starijim osobama i na uspostavljanje usluga podrške za rešavanje ovoga pitanja.

Predstavnici država članica Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), okupljeni na Ministarskoj konferenciji o starenju (2012) u Beču, potvrdili su ranije preuzete obaveze i istovremeno su potvrdili odlučnost da do 2017. godine ostvare:

  • Participaciju, nediskriminaciju i socijalnu inkluziju starijih osoba…
  • Da se dostojanstvo, zdravlje i nezavisnost starog doba promovišu kroz: ….

(c) Davanje posebne pažnje preventivnim merama, ranoj dijagnostici i lečenju, nezi, posebno dugoročnoj zaštiti i socijalnoj zaštiti osoba koje pate od Alchajmerove bolesti i drugih demencija, istovremeno obezbeđujući njihovo dostojanstvo i nediskriminaciju u društvu.

(d) Poštovanje samoopredeljenja i dostojanstva, uključujući dugoročnu i palijativnu negu…

(k) Obezbeđivanje kontinuirane pristupačne, visoko kvalitetne nege, koja varira od aranžmana primarne i nege u zajednici do raznih oblika institucionalnog zbrinjavanja…

Šta smo mi u Srbiji uradili po ovim pitanjima do danas na nivou politika i na nivou prakse. Iako još nemamo poseban Zakon o starijima, iako još nismo doneli novu Nacionalnu Strategiju o starenju, iako još nismo uredili integralni sistem dugoročne nege, postoji dosta dobar zakonski okvir kao ključni mehanizam za ostvarivanje ljudskih prava starijih. Zakon o soc. zaštiti, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zabrani diskriminacije. Zakon o zabrani nasilja u porodici donet prošle godine već daje rezultate, što je za pohvalu….

Međutim, primena zakona u praksi često je u disbalansu sa proklamovanim politikama ili ona nije ujednačena. Ponekad ih ne poštuju ni državni službenici a ponekad te mehanizme ne koristimo ni mi građani.

Navešću samo primer: Šta vredi što svi stariji imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu bez obzira na osnov osiguranja, ako svi nemaju pristup zdravstvenim uslugama zato što se zatvaraju zdravstvene stanice u mnogim seoskim zajednicama?

Ili: Šta vredi što stariji imaju pravo na život bez nasilja i na zaštitu od istog, kada oni, a posebno starije žene i kada godinama trpe nasilje o svojih najmilijih o njemu ćute, neprijavljuju ga zbog straha, stida, sramote, nepoverenja u institucije ili neznanja? Šta vredi što starije žene imaju pravo nasledstva, ako se neretko tog prava odriču u korist mlađih ili muških naslednika?

I mi smo ti koji smo odgovorni za poštovanje ljudskih prava. Ako ih ne koristimo i ako se za njih ne borimo ne možemo da očekujemo da će nam biti data na tacni.
Ako mi u sebi ne negujemo poštovanje različitosti, uvažavanje i onih koji imaju drugačije opredeljenje od našeg, koji su siromašniji ili bogatiji od nas, koji su mlađi ili stariji…. ne možemo očekivati ni od drugih da nas poštuju i da uvažavaju naša ljudska prava.”

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

5 × 5 =