Amity

Aktivno starenje u službi prevencije nasilja nad starijim osobama

Nasilje nad starijim osobama je, na žalost, sveprisutni problem i u današnje vreme i kod nas u Srbiji, a u najvećem riziku od nasilja su starije žene. Otuda je prevencija nasilja značajan cilj javnih politika. Strategije prevencije uključuju obrazovanje starijih, zatim odraslih i mlađih osoba, profesionalaca koji pružaju usluge starijima, kao i opšte javnosti sa jedne strane, a sa druge, tu su i sankcije za počinioce, kroz sistem pravosuđa.

Aktivno starenje i te kako može da bude brana za nasilje, naročito nad starijima koji žive sami

Aktivno starenje i te kako može da bude brana za nasilje, naročito nad starijima koji žive sami, koji imaju neke kognitivne poremećaje, pate od depresije i lošijeg su fizičkog zdravlja.

Otuda na svakom od Festivala zdravlja, realizujemo tribine na teme značaja aktivnog starenja i fizičke aktivnosti starijih, ovoga puta, u službi prevencije nasilja. Na XVIII Festivalu, održanom krajem prošle nedelje, na našoj tribini, pored predstavnice Amity-a, uvodničari su bili Miroslav Marinković, učitelj i pedagog u penziji, i dr Gabrijela Kragujević, profesor fizičke kulture u penziji.

Gospodin Marinković je, između ostalog, naglasio: „Ako ljudi žive pod stresom, isfrustrirano, napeto, a ne mogu da takvo stanje i emocije racionalizuju, sve bolesti na njega jurišaju i tada se traži pomoć od lekara i u lekovima. Zato je potrebno druženje, poštovanje, ljubav (kao jedini smisao života), razgovori, zabava tolerancija, kompromisi, prihvatanje svih vrsta različitosti. Potrebna nam je snaga prijateljstva, jer samo u udruživanju možemo u sebi da prevaziđemo sebe i sami sebi ponajpre da pomognemo, pre od svake pomoći drugih. Zajedno smo jači, zdraviji i, kao takvi, i te kako možemo da menjamo svet i u trećem životnom dobu, da nas čuju i uvažavaju drugi, da nas porodica ne odbacuje, da se ne osećamo usamljenim, da se družimo sa decom i mladima, sa hendikepiranima, sa ljudima svih boja, obrazovanja i društvenog statusa.“

Gospođa Kragujević je u izlaganju, između ostalog, iznela da: „svaka fizička aktivnost starijih zahteva prethodno mišljenje lekara, u smislu da li mogu da se uključe u program vežbanja za održavanje dobrog psihofizičkog statusa ili u vežbanje za lečenje nekih zdravstvenih problema. Fizička aktivnost starijih treba da bude umerenog intenziteta, da se odvija sistematski, najmanje 2-3 puta nedeljno, u trajanju od po 45 minuta, da se odvija u kontrolisanim uslovima i sa individualiziranim pristupom. Treba izbegavati upoređivanje i takmičenje sa drugima (junačenje), izbegavati duboke pretklone, igre sa loptom…

Najpoželjnija, najkorisnija, sa najmanje dodatnih uslova i zahteva i primerena svakom zdravom čoveku, je hodanje. Ono treba da se izvodi umerenim, jednoličnim tempom (120 koraka u minuti).

Svaki dan, poželjno je šetati oko 3-4 km, po mogućnosti, u šumovitim i na zatravljenim površinama. I kraća i sporija šetnja su korisne za one kojima ovaj tempo i dužina nisu odgovarajući.

Plivanje i vežbe u vodi, posebno u banjskim mineralnim vodama su veoma efikasna fizička aktivnost, koja je posebno odgovarajuća gojaznima i ljudima oštećenog lokomotornog aparata. Vežbe oblikovanja, jačanja, istezanja i labavljenja, su veoma efikasne kod potrebe da se direktno i neposredno utiče na neki telesni problem, kao na primer, da se ojačaju neki mišići, poveća pokretljivost nekog zgloba ili smanji napetost nekih mišića. Vrlo su poželjne i plesne aktivnosti, umerenog tempa i sporijeg koraka. Osim fiziološkog efekta, ove aktivnosti doprinose i dobrom raspoloženju.

Preporučljivo je i voženje sobnog bicikla, uz čiju vožnju se može i razgovarati ili pratiti željeni TV program.“

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

5 × 1 =