Povodom obeležavanja Međunarodnog dana volontera i 70 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, u EU info centru, danas je održana panel diskusija na temu: „Slavimo šampione volontiranja i ljudskih prava starijih“. Jedan od osam panelista, bila je i predstavnica Amity-a, Nadežda Satarić, koja je, između ostalog, ukazala da je volonterizam zasnovan na idejama pomoći drugima, čovekoljublja i samopomoći, a da su njegove ključne odlike dobrovoljnost, neplaćenost i solidarnost. 

Izdvojila je primer dobre prakse volonterskog angažmana kroz Grupe starijih za samopomoć Mreže Humanas, koje su od strane Svetske zdravstvene organizacije izabrane kao jedan od 10 primera dobre prakse u svetu, socijalnih inovacija u lokalnim zajednicama koje teže osnaživanju starijih ljudi da unaprede samoefikasnost u brizi za sebe i svoje vršnjake, održe blagostanje i promovišu socijalnu koheziju i inkluziju.

Naglasila je da je volonterizam od velikog značaja za rešavanje brojnih problema koji postoje u svakoj lokalnoj zajednici, kao i za jačanje solidarnosti članova zajednice. Ukazala je da građani Srbije imaju u genetskom kodu razvijen osećaj za volonterski angažman i građanski aktivizam. Živimo na vetrometini i oduvek smo morali da se organizujemo i samoorganizujemo radi opstanka.  

Navela je neke od primera, kao onaj iz 2014. godine, kada su bile ogromne poplave u Srbiji i da one ne bi bile sanirane i mnogi životi spašeni bez ogromnog volonterskog doprinosa ne malog broja građana koji su se odazivali i davali pomoć.

Zatim, Omladinske radne akcije posle Drugog svetskog rata i njihovog doprinosa u gradnji puteva, pruga…, napomenuvši da je u gradnji Novog Beograda 1948-1950. učestvovalo 900 omladinskih brigada sa 200 hiljada akcijaša.

Podsetila je i na seoske mobe u lokalnim zajednicama, koje su takođe primer volonterskog angažmana i to bez ikakvog uslovljavanja ili nadoknade.

Uprkos svemu tome, danas volonterizam nije u dovoljnoj meri razvijen kod nas a jedna od posledica je i poprilična socijalna isključenost starijih i drugih ranjivih grupa iz života lokanih zajednica. Da bi se poboljšala socijalna uključenost, potrebne su nam dobre politike i zakoni. Važeći Zakon o volontiranju iz 2010. volontiranje tretira kao oblik radno-pravnog odnosa, a ne kao dobrovoljnu inicijativu građana. Njegova primena organizatore mnogo košta.

 Ukazala je da postoji potencijal za veći angažman i starijih osoba za volonterske aktivnosti od onoga koliko ih je uključeno u Crveni krst. Prema Amity istraživanju o potrebama staračkih domaćinstava na Novom Beogradu iz 2017. godine, veoma je zainteresovano 2% i još 8% je zainteresovano za volonterski angažman. Taj potencijal treba iskoristiti, kao i potencijal mladih koji se školuju, posebno u školama i fakultetima za društvene nauke.

Zato je apelovala na Vladu Republike Srbije, odnosno, nadležna ministarstva (za rad i socijalna pitanja i omladine i sporta) da pokrenu proceduru izmene važećeg Zakona o volontiranju u smislu da on pojednostavi administriranje ovih aktivnosti i izbegne nepotrebne troškove.

Ukazala je i da nije dovoljno imati samo dobre zakone, već da volonterizam moramo stimulisati, promeniti navike i percepciju, jer volontiranje kao oblik građanskog aktivizma ističe ono najbolje u čoveku, menja svest ljudi, poboljšava kvalitet života, razvija toleranciju, ruši predrasude i negativne stereotipe. Više treba promovisati socijalni građanski aktivizam i volontiranje mladih i potom im davati šansu da profesionalno rade za šta su se školovali , ovde kod nas, a ne da čim završe školovanje idu u inostranstvno jer ovde ne mogu da se zaposle mimo političkog aktivizma.

Panelisti su bili i: Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, Miroslava Matić iz CK Kragujevca, Danica Šmic iz CK Beograda (Savski venac), prof. dr Mile Milosavljević, prof. dr Dejan Sumrak, i studenti Teodora Hrnjaković i Miloš Todorović.