Amity

Solidarnost sa starijima

Predstavnica Amity-a je bila jedna od četiri govornika na Okruglom stolu „Solidarnost sa starima“koji je organizovao Nedeljnik Vreme 14. decembra 2018.godine.

Predstavnica Amity-a je, između ostalog, naglasila da smo kao narod koji živi na vetrometini, sa dubokom tradicijom solidarnosti, jer nas je ona spašavala od mnogih kriza i nesreća, kroz koje je narod prolazio. Brojni su primeri solidarnosti prema ugroženim grupama stanovnika prema pojedincima ili prema društvenim interesima. Zahvaljujući solidarnosti, kroz omladinske radne akcije, izgrađen je Novi Beograd, izgrađen je autoput u bivšoj SFRJ, mnogi železnički putevi… Tokom poplava 2014. godine u Srbiji, spašen je i Obrenovac i mnogo ljudskih života i imovine u drugim gradovima u Srbiji, koji su bili zahvaćeni poplavama, upravo zahvaljujući volonterskom angažmanu i davanjima pojedinaca. U toku migrantske krize 2015. i 2016., narod sa ovih prostora je bio izuzetno solidaran, u odnosu na ljude druge vere, druge religije, koji su prolazili kroz Srbiju i veoma je pomogao i doprineo ublažavanju patnji tog naroda. Veoma smo solidarni kada treba prikupljati novac kroz sms poruke za lečenje dece ili za nabavku inkubatora za bebe, ali nismo se pokazali kao solidarni kada je u pitanju potreba za pomoći najstarijim sugrađanima. Solidarnost prema starijim osobama je izražena na pojedinačnom nivou i na nivou porodice, ali je zatajila sa društvenog i državnog nivoa.

Nismo se pokazali kao solidarni kada je u pitanju potreba za pomoći najstarijim sugrađanima

Kao društvo, solidarnost prema starijima trebalo bi da pokazujemo time što će sadašnje generacije radno sposobnih uplaćivati doprinose za PIO osiguranje, odnosno to će činiti njihovi poslodavci i time će doprinositi da stariji ljudi koji su penzioneri imaju penzije od kojih mogu dostojno da žive. Na žalost, u ne malom broju slučajeva, poslodavci to ne čine, već uplaćuju svojim zaposlenima doprinose na minimalnu cenu rada, a preostali deo zarade im daju na ruke. Nije zanemarljiv broj ni onih koji rade „na crno“, bez ikakvih uplata za PIO. To samo potvrđuje nedostatak međugeneracijske solidarnosti, a posledice su niske penzije, od kojih ne mali broj penzionera ne može normalno da živi. Država ove pojave toleriše ili mehanizme koje ima na raspolaganju ne koristi efikasno da bi ovakve pojave sprečila. 

Među 130 hiljada starijih žena i 50 hiljada muškaraca koji su bez penzije, je ne mali broj i onih koji žive u dubokom siromaštvu

Drugi primer da i država nije baš u punoj meri solidarna sa starijima je taj što nije obezbedila novčanu socijalnu pomoć svim onim starijim ljudima koji nemaju penzije, niti drugih prihoda za život, niti podršku porodice. Među 130 hiljada starijih žena i 50 hiljada muškaraca koji su bez penzije, je ne mali broj i onih koji žive u dubokom siromaštvu, a ne mogu da dobiju novčanu socijalnu pomoć, samo zato što imaju više od hektar zemlje, a nisu spremni da je stave pod hipoteku ili što nisu spremni da tuže svoje srodnike da bi sud utvrđivao njihovu mogućnost učestvovanja u izdržavanju. Država je u obavezi da ovim ljudima obezbedi minimum materijalnih sredstava za preživljavanje, a ona to čini tek za 10-tak hiljada njih, kojima je obezbedila novčanu socijalnu pomoć.

Na okruglom stolu govorili su i Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost, Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ i Mihajlo Radović iz Udruženja sindikata penzionera. Skup je moderirala Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika „Vreme“.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

3 × 4 =