Amity

Podrška lokalnoj integraciji izbeglica iz bivše Jugoslavije i interno raseljenih lica

Iako je od poslednje kolone izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika prošlo više od 20 godina, a onih koji su došli sa prostora Kosova i Metohije, skoro 20, u Srbiji još uvek živi 26 i po hiljada izbeglica i skoro 200 hiljada interno raseljenih lica. Za sve te godine, Republika Srbija, kao i brojne međunarodne i domaće organizacije, na čelu sa UNHCR-om, jako puno su uradile na njihovom zbrinjavanju i pokušajima da neki novi dom nazovu ponovo svojim i da se integrišu u lokalnu zajednicu. Međutim potrebe za podrškom ovoj populaciji i dalje postoje.

Projekat „Podrška lokalnoj integraciji izbeglica iz bivše Jugoslavije i interno raseljenih lica“ predstavlja upravo nastavak tih napora i u ovoj, 2018. godini. Kroz Projekat smo unapredili lokalnu integraciju za dve hiljade interno raseljenih lica i pet stotina izbeglica. Postignuto je to dodatnim angažovanjm po jednog stručnog radnika u 10 centara za socijalni rad, u opštinama/gradovima sa najvećim brojem ovih lica (Leskovac, Prokuplje, Kuršumlija, Bujanovac, Požarevac, Kraljevo Smederevo, Niš, Bela Crkva i Novi Pazar), koji je deo radnog vremena radio sa ovom ciljnom grupom, a deo na drugim poslovima centra.

Ojačali smo i kapacitete više od 500 zaposlenih u centrima i drugim ustanovama socijalne zaštite i povereništvima Komesarijata iz tih i ostalih opština sa teritorije 8 okruga, kroz 18 akreditovanih obuka na 4 teme iz oblasti rada sa ranjivim grupama.

Nabavkom računara i štampača, tehnički smo ojačali svaki od 10 centara uključenih u Projekat.

Na sastanku upriličenom sa predstavnicima svih 10 centara za socijalni rad uključenih u Projekat, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i UNHCR-a, razgovarali smo o izazovima sa kojima se pojedinci i porodice iz intero raseljeničke i izbegličke porodice i dalje suočavaju u lokalnim zajednicama i o aktivnostima koje ćemo zajednički realizovati, da im pomognemo i u narednoj, 2019. godini.

Najveći izazovi ne malog broja porodica su život u siromaštvu u kome su već godinama i posledično tome, bezvoljnost i apatija u koje su zapali, pa i ne veruju da mogu živeti dostojanstvenijim životom. Ne mali broj ovih porodica ima članove koji pate od raznih hroničnih oboljenja, koja ne obilaze čak ni njihovu decu. Otuda sredovečni često podlegnu konzumiranju alkohola i zapadanju u alkoholizam. Većinu isključenih porodica karakteriše i nedovoljna informisanost o programima i uslugama koje mogu da ostvare posredstvom centra za socijalni rad i drugih javnih službi. Često imaju i strahove da ostvarivanjem jednog prava ne izgube drugo, pa se zato i ne javljaju da traže pomoć. Pojedini od penzionera iz Hrvatske još uvek imaju izazove u vezi sa konvalidacijom radnog staža, a ima i pojedinaca koji, iako imaju rešenja da su ostvarili pravo na penziju u Hrvatskoj, još uvek nisu počeli iste da primaju. Ipak, evidentno je da su u najtežem položaju romske porodice iz interno raseljeničke populacije, a zapaža se i nedovoljna uključenost njihove dece u obrazovni sistem.

Otuda je svim ovim porodicama i dalje potrebna podrška koju ćemo nastaviti pružati u okviru projekta i u sledećoj, 2019. godini, na isti način kao što smo to činili i ove godine. U obukama, fokus ćemo staviti na obuke zaposlenih na teme: Informisanje lokalne zajednice i unapređenje odnosa s medijima i Pristup pravima koja imaju u republikama iz kojih su izbegli (Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj).

I dalje ćemo sve to raditi u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i uz finansijsku podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

9 − sedam =