Amity

Izazovi starijih u ostvarivanju prava i zaštiti od diskriminacije u socijalnoj zaštiti

Govoreći juče, na tribini, stručnim radnicima iz socijalne zaštite u Banji Junaković, predstavnica Amity-a je istakla da je normativno garantovanje ljudskih prava potreban, ali ne i dovoljan, uslov da se prava i efektivno koriste, posebno prava u oblastima u kojima su stariji građani i građanke diskriminisani u ustanovama socijalne zaštite.

Navela je da uprkos činjenici da na međunarodnom nivou još uvek nije doneta Konvencija o zaštiti prava starijih, da u Srbiji još uvek nije donet Zakon o starijim osobama, da je Nacionalna Strategija o starenju istekla 2015. a nova nije doneta, Srbija ipak ima dosta dobar pravni okvir za zaštitu starijih od zloupotreba, zanemarivanja i diskriminacije, koji treba dodatno reformisati i unaprediti.

Kod nas je znatno veći izazov primena uspostavljenog pravnog okvira, Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o socijalnoj zaštiti i drugih dokumenata.

Istakla je da su prakse poštovanja ljudskih prava starijih različite, u zavisnosti od toga da li se radi o uslugama u lokalnim zajednicama ili o korišćenju usluga u državnim ustanovama za smeštaj starijih ili privatnim ustanovama.

Neki od velikih izazova pri ostvarivanju prava na usluge u zajednici su:

  • Šta vredi starijoj samohranoj osobi koja ima potrebu za uslugom pomoć u kući, što ima pravo na nju ako usluga u toj lokalnoj zajednici nije uspostavljena, ne funkcioniše. Ili tamo gde usluga funkcioniše ali samo šest ili devet meseci godišnje. Ili šta joj vredi što usluga i postoji i funkcioniše i tokom cele godine, ako osoba ode u centar za socijalni rad da podnese zahtev za istu i dobije odgovor nema slobodnih gerontodomaćica a duga je lista čekanja i ne prime joj zahtev ispraćajući je rečima snađite se na drugi način jer nema šanse da za dve-tri godine dobijete uslugu.
  • Siromašni stariji ljudi bez ikakvih redovnih prihoda i bez uslova da se oslone na porodičnu pomoć i podršku po zakonu imaju pravo na novčanu socijalnu pomoć od države ali u praksi je teško ostvaruju zbog visoko postavljenih uslova. I šta im vredi onda pravo. Isto to važi koji ovo pravo ostvaruju kao članovi domaćinstva u kome je nosilac domaćinstva mlađa osoba koja i kada primi pomoć ništa od nje ne da i starijoj osobi.
  • Oduzimanje poslovne sposobnosti starijim osobama koje pate od demencije ili od drugih duševih oboljenja pri smeštaju u ustanove je takođe izazov zbog mogućih zloupotreba.
  • Nereagovanje i neprijavljivanje nasilja u porodici koje stariji evidentno trpe ili i kod prijava odmah odustaju od postupka i šta uraditi u tim slučajevima, da bi se sprečilo nasilje ili predupredili smrtni ishodi, koji i nisu tako retki, kada je starija populacija u pitanju.

Neki od izazova sa kojima se starije osobe susreću tokom smeštaja i boravka u ustanovama za smeštaj:

  • Mnogi korisnici realno ne učestvuju u odlučivanju gde će provesti život u momentima kada im je potrebna dugoročna nega, iako su oni formalno saglasni sa izborom. Čak i kada dođu u ustanovu, oni ne mogu da utiču na i izaberu dnevnu dinamiku života u ustanovi, kao na primer vreme buđenja, vreme obroka ili odlaska na počinak/gašenja svetla. Nemaju mnogo uticaja ni na sadržaj same usluge koju primaju. Ne znaju mnogo o svojim pravima.
  • Smeštaj u ustanovu socijalne zaštite mimo njihovog pristanka, uprkos činjenici da bude zadovoljen kriterij da oni potpišu izjavu. Ređe su ovo pojave u državnim a dosta češće prisutne u privatnim ustanovama. Zaposleni su ponekada više fokusirani na interese srodnika nego na najbolji interes samog korisnika
  • Upotreba video nadzora u sobama korisnika ( izraženo u privatnim ustanovama)?
  • Zaključavanje objekata za smeštaj, česta praksa u privatnim ustanovama ( sloboda kretanja) Nije zvanično regulisana procedura zaključavanja ustanove i načina postupanja prilikom izlaska i dolaska u dom/ustanovu poslovno sposobnih korisnika. Emocionalnim zlostavljanjem korisnika smatra se naročito izolacija, odnosno ograničavanje kretanja korisnika
  • Primena ISIB-a (Informacioni sistem – izvršenje budžeta). Korisnici u ustanovama socijalne zaštite moraju imati otvoren tekući račun za uplatu sredstava za lične potrebe (džeparca). Izazov je u praksi – šta u slučajevima kada su korisnici nepokretni, pa ne mogu da odu u banku da podignu i raspolažu džeparcem ili kada su duševno oboleli, pa staratelj otvori račun na sebe i podiže sredstva u njihovo ime, a ustanova gde je korisnik smešten je daleko od mesta življenja staratelja, koji ne mogu svaki mesec da dolaze u ustanovu i da mu donesu, odnosno kupe nešto za džeparac?

Na ovoj tribini, koju je organizovao Novi sindikat socijalne zaštite Srbije, govorila je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti, gospođa Brankica Janković, o mehanizmima zaštite starijih od diskriminacije.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

osam + osamnaest =