Amity

Prevencija usamljenosti u trećem dobu

U gerontologiji se kao jedna od pojava vezanih za starenje istražuje i analizira usamljenost starijih ljudi. Prema istraživanjima, u Engleskoj i Americi, više od polovine starijih osoba, oseća se ponekad ili često usamljeno, a prema istraživanjima kod nas u Srbiji, 41% starijih se ponekad osećaju usamljeno, a 28% njih se tako osećaju često, vrlo često ili stalno. Stoga je usamljenost starijih javno društveni problem. O usamljenosti se govori sa aspekta doživljaja starijih osoba to jest o emocionalnoj usamljenosti i socijalnoj izolaciji.

Usamljenost se definiše kao osećaj praznine, uskraćenosti ili tuge. Ovaj osećaj se pojačava tokom praznika (Božić, Vaskrs, Slava itd.), iako može biti prisutan i na dnevnoj bazi. Usamljenost je doživljaj da nemamo dovoljno bliskih odnosa sa drugima, za razliku od samoće koja je zapravo odsustvo drugih. Samoća može biti lični izbor starije osobe a usamljenost je teret. Etiologija izolacije i usamljenosti je složena i teško se mogu izvoditi generalizacije, jer su snažne individualne razlike.

Neki od uzroka usamljenosti i izolacije su:

  • prestanak radnog odnosa – povlačenje iz profesionalnog života znači i slabljenje a negde skoro potpun gubitak socijalnih kontakata. To nije slučaj kod osoba čije je interesovanje prevazilazilo okvire radnog mesta/ sada se jedna aktivnost zamenjuje drugom. Međutim kod ljudi, kod kojih je posao bio jedini izvor socijalnih kontakata, češće može da nastane osećanje beskorisnosti i odbačenosti.
  • smrt supružnika – najmanje se osećaju usamljenima ostareli bračni parovi, jer obično zajedno provode najveći deo vremena. Gubitak bračnog druga u starosti može da deluje na gubitak motivacije za život, aktivnost i interes za druge ljude i čovek se sam izoluje i usamljuje.
  • deca su se odselila;
  • promena životnog okruženja;
  • gubitak mreže prijatelja – umrli, odselili se;
  • strah od pretvaranja u teret, strah od izlaska i pada;
  • poteškoće u komunikaciji (problemi sa govorom ili sluhom);
  • bolest (npr: rak, Alzhaimerova bolest).

Nakon što komunikacija sa drugima prestane, stvara se praznina. Rađa se utisak da više ne postojimo, dubok osećaj usamljenosti, koji na duže staze može imati ozbiljne posledice:

  • prestanak brige o sebi – osoba prestaje da se kupa, lepo oblači, prestaje da uzima lekove: „zašto da to radim kada me ionako niko ne vidi“- gubitak nezavisnosti
  • poremećaji u ishrani ili problemi sa spavanjem;
  • otuđenje – smanjuje se broj poseta prijatelja i bližnjih, smanjuje aktivnosti
  • neurološki poremećaji – usamljenost može dovesti do bolesti poput depresije. Usled usamljenosti starija osoba može početi da zaboravlja imena i nazive u okruženju, može prestati da prepoznaje bližnje, može delovati odsutno i dezorijentisano. javljaju se strahovi poput straha od bolesti; straha od nemaštine; straha od neizbežnog približavanja kraja i kako ćemo to dočekati sami. Svi ovi strahovi se pojačavaju ako smo izolovani. Kada svoje stanje i strahove podelimo sa drugima onda ih umanjujemo.
  • stručnjaci kažu da usamljenost kod starijih ubrzava telesno i mentalno propadanje. Veći je rizik od hroničnih bolesti (naročito srčanih ili vaskularnih)
  • muškarci su usamljeniji, zatim siromašne osobe. Usamljenost se čak povezuje i sa samoubistvima koja su dosta česta u starosti.

Prevencija usamljenosti:

  • komunikacija sa starijim osobama – uspešna komunikacija najbolje može da prevenira usamljenost. Za nju je potrebno imati specifična znanja i veštine da bi ona bila uspešna. Starije osobe trebaju imati našu punu pažnju, poštovanje i strpljenje. Njima puno znači razgovor, ali ne bilo kakav, nego razgovor o životnim temama koje ih podstiču da razmišljaju o svom životu
  • društveni kontakti – u Danskoj žene uzrasta 65 -74 godine su najsrećnije žene u Evropi zahvaljujući upravo društvenim kontaktima koje imaju. Važno je da imamo da se bavimo nečim kada odemo u penziju – hobiji mogu biti dobra platforma za povezivanje sa drugim ljudima. Podsticati ih da se prijave na razne aktivnosti: izleti sa klubom, udruženjem; na razne kurseve iz umetnosti, zanata, na slikarsku koloniju…ples, hor..grupu za samopomoć. Socijalne mreže imaju veliku ulogu u prevenciji usamljenosti i treba podsticati i starije ljude da ih održavaju i da budu otvoreni i za nova poznanstva, kada „odu“ njihovi prijatelji…
  • religiozne starije ljude treba ohrabrivati da redovno posećuju službu. Njima bi koristio osećaj duhovnosti i zajedništva, kao i budno oko drugih koji posećuju crkvu.
  • odvajanje od TV-a, koji ogroman broj starijih smatra svojim najboljim društvom, što može ostavljati ozbiljne posledice, i izvesti ih iz kuće da prošetaju svoje kućne ljubimce, i sami da se prošetaju, da sretnu nekoga, popričaju…
  • U Irskoj, su napravili aplikaciju – društvenu mrežu za starije putnike. Mreža omogućuje starijim osobama srodnih interesovanja da se povežu kroz putovanja i međusobne posete, čime smanjuju troškove smeštaja. Mreža ima funkciju umanjenja društvene izolacije starijih.
  • u Velikoj Britaniji naučnici rade na izradi aplikacija koja bi pomogla starijima da izađu iz kuće i povezala ih sa zajednicom (aplikacija nudi podatke poput onih kakvo je vreme napolju, vremensku prognozu, o količini dnevnog svetla… označila bi put kojim se trebaju kretati da bi stigli do odredišta.)
  • u Nemačkoj i u V.Britaniji neki trgovinski lanci uvode spore kase za starije, na koje idu oni koji ne žure, koji mogu da popričaju na miru sa specijalno obučenom kasirkom ili sa nekim drugim ko takođe čeka u redu…
  • U Srbiji, nažalost, nije u dovoljnoj meri pristup usmeren na povećanje uključenosti starijih lica, kako formalne tako i neformalne u život lokalne zajednice, kako bi se unapredio kvalitet života u toku starenja. Državne institucije nemaju u svom fokusu širi pristup aktivnom starenju kroz napore da se mobiliše starije stanovništvo i njihovi potencijali, već se time uglavnom bave OCD. Otuda je značajno širenje primera dobrih praksi iz civilnog sektora, poput „Olimpijade za treće doba“,realizovanja Konkursa za najbolje putopise starijih.

Ovo je deo iz izlaganja Nadežde Satarić na Međunarodnoj konferenciji „Treće doba bez proba“, koju je 27. septembra realizovalo Udruženje Vitezovi osmeha u Novom Sadu.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

devetnaest − 3 =