Amity

Potrebe starijih osoba u Srbiji

Predstavnica Amity-a je učestvovala na treningu „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva“, Dobrotvorne fondacije Srpske Pravoslavne Crkve „Čovekoljublje“. Ona je istakla 10 ključnih potreba starijih osoba u Srbiji i potrebu donošenja nove Nacionalne Strategije o starenju, jer je prethodna istekla 2015.godine, kao i Zakona o starima.

  1. Potreba za većim obuhvatom siromašnih starijih ljudi merom novčane socijalne pomoći od strane države kako bi se smanjio broj onih koji žive u siromaštvu

Prema rezultatita Ankete o prihodima i uslovima života (Republički zavod za statistiku) u 2017. godini, stopa rizika od siromaštva iznosila je 25,7%, a starije osobe imale su stopu rizika od siromaštva 21,3%. S tim što je ova stopa bila niža kod starijih muškaraca, kod kojih je iznosila 16,9% a kod starijih žena 24,7%. Izrazito visoka je bila kod jednočlanih domaćinstava starijih od 65 godina (29,1%).Prag rizika od siromaštva iznosio je 15.600 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo

Novčanu socijalnu pomoć je u 2018. primalo 14.650 lica starih 65 i više godina, a van penzijskog sistema je 17% starijih žena (138 hiljada njih) i 8% starijih muškaraca (48 hiljada njih) koji ne primaju penzije. Penziju nižu od 10 hiljada dinara prima 106 hiljada pezionera i još 369 hiljada njih prima penziju visine između 10 i 15 hiljada dinara. Sigurno je da među onima koji su van PIO sistema i koji primaju najniže penzije ima veliki broj starijih koji žive u dubokom siromaštvu i potrebna im je novčana socijalna pomoć od države kako bi bar ublažili svoje siromaštvo.

U finalnoj verziji Nacrta zakona nisu predviđene izmene u pogledu relaksiranja imovinskih uslova, pre svega povećanja zemljišnog maksimuma u zavisnosti od kvaliteta zemljišta kod staračkih domaćinstava, uprkos obećanju nadležnih da će taj predlog prihvatiti.

2. Potreba za većim obuhvatom starijih osoba servisom pomoć u kući u lokalnim zajednicama

Prema poslednjim dostupnim podacima SIPRU,2018.str.69), pomoć u kući 2016. godine koristilo je 9.574 korisnika ukupno (odraslih i starijh), a 2017. godine 12.008, ukupno. Potrebe za ovim servisom, ima svaka peta osoba starija od 65 godina, a država treba da obezbedi ovu pomoć za one starije koji žive u staračkim domaćinstvima, odnosno u domaćinstvima u kojima su sve osobe stare 65 i više godina. U staračkim domaćinstvima živi oko 600 hiljada starijih, što znači da je servis pomoć u kući potreban za oko 120 hiljada njih.

3. Potreba za razvijanjem efikasnih i ekonomičnih modela podrške osobama koje pate od demencije i njihovim porodicama na nivou lokalne zajednice

Ovi servisi treba da obuhvataju pakete obuke neformalnih negovatelja, savetovanja, predah smeštaje,… kako bi se što više odložila ili izbegla institucionalizacija osoba koje pate od demencije.

Podršku kroz navedene servise ovoj grupi osoba mogu pružati državne i privatne organizacije i udruženja građana. Nadležnost za uspostavljanje ovih servisa, koji bi se finansirali uz podršku lokalnih zajednica, su lokale samouprave.

Istraživanje koje je sproveo Amity 2013.godine, pokazalo je da su potrebe za Dnevnim centrom za osobe sa demencijom velike, i u Beogradu, gde je najrazvijenija infrastruktura zdravstvenih i socijalnih servisa za dugotrajnu negu. Neformalni negovatelji ovih osoba suočavaju se sa izazovima, počev od toga kako doći do prave informacije, kako pristupiti pravima koje osobe sa demencijom imaju, kako organizovati 24-časovnu negu gde je to potrebno, kako pomiriti poslovne obaveze sa obavezama oko dementnog člana porodice, kako sačuvati uobičajenu dinamiku funkcionisanja porodice i dobre odnose u njoj, kako sačuvati svoje zdravlje…

U Beogradu postoji samo jedan privatni dnevni boravak za ove osobe, dok Grad Beograd, uprkos obećanjima, nije uradio ništa da razvije ovu uslugu.

4. Potreba za uspostavljanjem i unapređenjem sistema dugotrajne nege starijih osoba

Na ovom planu nije ništa urađeno iako je predviđeno Programom reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja EU.

5. Potreba za uspostavljanjem efikasnijih mera za zaštitu starijih od zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja nad starijim osobama

Kao poseban specifičan cilj Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije 2013-2018, predviđeno je i unapređivanje normativnog okrivra krivično-pravne zaštite starijih osoba od nasilja u porodici, kroz redefinisanje bića krivičnog dela nasilja u porodici (predviđenog u članu 194. Krivičnog zakonika Republike Srbije). To nije ostvareno iako su u međuvremenu vršene izmene i dopune Krivičnog zakona.

Prema skorašnjim istraživanjima kod nas u Srbiji, nasilje nad starijim osobama je rasprostranjeno. Prema istraživanjima kod nas u Srbiji, oko 20% starijih je doživelo nasilje u prethodnoj godini. U 2018.godini, prema tekstovima iz novinskih članaka, ubijeno je 15 starijih žena i 14 starijih muškaraca, a prema evidenciji centara za socijalni rad, primljene su samo 4.563 prijave porodičnog nasilja, gde su žrtve bile osobe stare 65 i više godina.

Pored unapređenja normativnog okvira krivično pravne zaštite, potrebno je i uspostaviti normativne okvire zaštite korisnika ustanova socijalne zaštite od nasilja u institucijama i potrebno je više raditi na prevenciji nasilja nad starijima i ohrabrivanju starijih da o nasilju ne ćute, već da traže pomoć.

6. Potreba za doslednijom primenom mera iz Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije 2013-2018 i Akcionog plana za njenu primenu za period od 2014. do 2018. za osetljivu grupu starije osobe.

Evaluacija sprovođenja Strategije, pokazala je da je u periodu 2013-2016. godine, od ukupno osam mera planiranih za starije osobe, realizovana samo jedna, dok su dve delimično realizovane, što potvrđuje da prava starijih osoba nisu visoko na agendi donosilaca odluka

7. Potreba za definisanjem mreže socijalno-zdravstvenih ustanova

Iako Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine nalaže definisanje mreže socijalno-zdravstvenih ustanova, još uvek ništa nije urađeno po tom pitanju. Izveštaj SIPRU tima o primeni Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja EU, kaže: „Mera nije realizovana, nije osnovana ni jedna socio-zdravstvena ustanova, nisu doneti standardi za osnivanje i rad ovih ustanov. Prema zadatom vremenskom okviru na ovoj meri planiran je kontinuirani rad od 2014. godine.

U toku 2016. i 2017. godine rezultati po tri indikatora nisu ispunjeni. Naime, nije doneta uredba o mreži socijalno-zdravstvenih ustanova, nije definisana uloga domske zaštite u sistemu palijativne nege i nije formulisan protokol/sporazumi o saradnji pružaoca usluga socijalne i zdravstvene zaštite.“

8. Potreba za većom kontrolom, monitoringom i evaluacijom kvaliteta usluga socijalne zaštite, uz poštovanje ljudskih prava njihovih korisnika

Nemamo dovoljno informacija o kvalitetu usluga za starije koje se pružaju u okviru lokalnih zajednica, posebno kada je u pitanju usluga pomoć u kući, iako je predviđeno uvođenje praćenja i ocene kvaliteta usluga socijalne zaštite (uključujući i procenu zadovoljstva korisnika). Kontrola kvaliteta usluga u njima sprovodi se kroz proces licenciranja i obnavljanja licenci, kao i za usluge smeštaja u ustanovama socijalne zaštite, zatim kroz inspekcijske nadzore (redovne, vanredne, kontrolne), što nije dovoljno, jer je inspektora malo. Takođe, korisnici usluga imaju pravo na pritužbu i žalbu ukoliko nisu zadovoljni pruženom uslugom. Inspekcija socijalne zaštite je od stupanja na snagu Zakona o inspekcijskom nadzoru uvela praksu nalaganja pružaocima usluga da izvrše samoprocenu kvaliteta usluga po kontrolnim listama. Međutim nijedan izveštaj o samoproceni kvaliteta usluga od strane pružaoca javnosti nije dostupan (nema ih na sajtovima pružalaca iako su u obavezi da ih objavljuju). Otuda potreba za većom kontrolom, putem monitoringa i evaluacije ovih usluga i od strane nezavisnih eksperata ili organizacija, kao i putem povećanja broja inspektora socijalne zaštite.

9. Potreba za poboljšanjem pristupačnosti zdravstvene zaštite starijim osobama iz udaljenih područja (seosko stanovništvo)

Iako je Programom reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja EU predviđeno formiranje mobilnih timova u domovima zdravlja razuđenih opština, koji bi posećivali starije osobe, OSI i romska naselja u udaljenim područjima, nije ništa još uvek urađeno. Nisu ni uspostavljene službe telefonskog savetovanja za starije osobe i osobe sa invaliditetom u domovima zdravlja. Nije ojačan rad u oblasti kućnog lečenja i nege i palijativnog zbrinjavanja u domovima zdravlja svih „starih“ opština Srbije, već domovi zdravlja, u okviru postojećih službi kućnog lečenja ili, u okviru službe za zdravstvenu zaštitu odraslih, pružaju neodložnu pomoć i patronažnu službu, pacijentima koji, zbog zdravstvenog stanja, nisu u mogućnosti doći do zdravstvene ustanove i lekara. Nije povećan fond postelja prema potrebama zdravstvenog stanja starijih na nivou svih opština u Srbiji (osnivanje posebnih jedinica za palijativno zbrinjavanje u okviru odeljenja za produženo lečenje i negu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama). Bilo je predviđeno i bolje opremanje polivalentne patronažne službe za obilazak i pomoć starima obolelim od hroničnih masovnih nezaraznih bolesti, što takođe nije realizovano. Otuda ostaje urgentna potreba da se ispune preuzete obaveze, kako bi se poboljšala pristupačnost zdravstvene zaštite starijim osobama iz udaljenih seoskih područja.

10. Potrebe za većom društvenom uključenošću starijih

Starije osobe nisu u dovoljnoj meri uključene u život lokalnih zajednica, jer, prema dostupnim istraživanjima, u Beogradu, čak 38% njih nikada nije ni bila uključena u društvene aktivnosti, a kulturnim događajima u zajednici u poslednjih 6 i više meseci nije prisustvovalo 60,8% ispitanika. Stariji su u veoma maloj meri uključeni u donošenje odluka na nivou lokalne zajednice.

Istraživanje u Beogradu je pokazalo da je samo 17,3% njih bilo pitano, od strane lokalne samouprave ili udruženja građana za mišljenje o rešavanju nekog problema u zajednici. Otuda potreba za znatno većom društvenom uključenošću starijih.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

2 × 2 =