Amity

Preraspodela neplaćenog negovateljskog rada

Prema Anketi o radnoj snazi za 2018, 32,2% stanovnika uzrasta 15-64 godine je neaktivno (od kojih su žene 60,36%). Među neaktivnima koji ne traže posao zbog brige o deci ili o odraslim nesposobnim licima, 95,8% je žena a 4,2% su muškarci. Žene su, u najvećem broju slučajeva, te koje obavljaju najviše neplaćenog rada, i one su najčešće negovatelji dece i bolesnih članova porodice, bez obzira na zvanični radni status. Posebno je ozbiljan izazov za negovanje odraslih i starijih zavisnih osoba u kućnim uslovima, a u nedostatku lokalnih usluga u zajednici i kapaciteta za institucionalno zbrinjavanje onih zavisnih osoba koje žele da žive u instituciji, a tih osoba u Srbiji je sve više.

Žene su, u najvećem broju slučajeva, te koje obavljaju najviše neplaćenog rada

U Srbiji, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku od 31.decembra 2018. godine, ima 1.422.084 osoba sa 65 i više godina, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije demencija u toj dobi je zastuplјena kod 6 do 10% njih (84-142 hiljade njih). U Srbiji još uvek nemamo pouzdane podatke, jer je registar obolelih od demencija u nastajanju. Rešavanje problema dementnih osoba je važno zato što te osobe zbog psihičkih promena koje imaju, često zahtevaju pored medikamentoznog lečenja i celodnevno agažovanje drugih lica oko podrške i nege. Kapaciteti državnih i privatnih ustanova za smeštaj odraslih i starijih su svega oko 15 hiljada mesta u Srbiji, a isto toliki su i kapaciteti svih pružalaca usluga pomoći u kući za odrasle i starije, na koje inače imaju pravo samo zavisne osobe koje žive same ili u staračkim domaćinstvima. Prema Amity istraživanju ne postoje dnevne usluge u zajednici za osobe obolele od demencije izuzev u Subotici i u beogradskoj opštini Zvezdara.

Srodnici/neformalni negovatelji, učesnici u ovom istraživanju, sprovedenom 2014. godine, su izneli da se suočavaju i sa brojnim nedoumicama, kao na primer:

  • Kako prihvatiti iznenadne manifestacije kod obolele osobe?
  • Kako se ponašati prema trećim licima a da ne povredite dostojanstvo dementne osobe?
  • Šta je deo uobrazilje dementne osobe, a šta manifestacija neke druge bolesti? Koliko možete da verujete dementnoj osobi u njenoj proceni sopstvenih simptoma i stanja?
  • Šta dopusti osobi da radi, a šta ne? Da li uraditi sam ili probati da joj se opet objasni?
  • Kako osigurati da dementna osoba bude bezbedna?
  • Kako zaštiti sebe i dementnu osobu od sebe?

Osobe u poodmaklim stadijumima demencije ne mogu da žive same

Ne mogu da prilagođavaju poslovne obaveze sa obavezama nege, ne mogu da rade skraćeno, godišnji odmor koriste za negu obolele osobe, bolovanje mogu dobiti povremeno, na nedelju dana. Usluge pomoći u kući za svoje bolesne članove ne mogu da koriste ukoliko oni žive sa njima u domaćinstvu, a osobe u poodmaklim stadijumima demencije ne mogu da žive same.

Otuda je Amity 01. januara 2020. godine započeo realizaciju projekta: „Razvoj savetovališta za neformalne negovatelje zavisnih osoba i promocija preraspodele neplaćenog rada“. U okviru Projekta, želimo da:

  • kroz saradnju sa lokalnim samoupravama Beograda, Kragujevca i Čačka damo doprinos unapređenju kvaliteta života neformalnih negovatelja obolelih starijih osoba i ravnomernijem učešću žena i muškaraca u nezi sa jedne strane i lokalnih samouprava sa druge strane
  • uspostavimo platforme saveza lokalnih organizacija civilnog društva i lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u tri lokalne samouprave, kako bi zajednički zagovarale da se pilotirane inicijative uključe u lokalne budžete.
  • osobe koje pate od demencije imaju kvalitetniju negu i žive dostojanstvenije

Pilotiraćemo inovativni servis – Savetovalište za neformalne negovatelje u Kragujevcu i Čačku, čije usluge je planirano da koristi oko 80 žena i muškaraca neformalnih negovatelja dementnih i zavisnih odraslih osoba.

Zašto je važna preraspodela negovateljskog rada

Istovremeno, bavićemo se i analizom korisnosti i održivosti usluga savetovališta, kako bi se, kroz zagovaranje postigla njihova institucionalizacija, odnosno uključivanje u budžete lokalnih samouprava. U Beogradu, analizu ćemo raditi na osnovu iskustava Volonterskog servisa Zvezdara, koji razvija uslugu Savetovališta za neformalne negovatelje.

Tokom cele godine, vodićemo zagovaračke akcije u sva tri grada putem realizacije tribina za javnost, putem radnih sastanaka sa donosiocima odluka i putem medijske promocije aktivnosti i zagovaračkih poruka zašto je važna preraspodela negovateljskog rada:

  • Zato što podaci pokazuju da su razlike između muškaraca i žena u raspodeli neplaćenog rada veoma velike, a ta nejednakost se preliva i na tržište rada i na raspodelu prihoda, utičući i na nivo i na vrstu prihoda.
  • U okviru samih porodica neformalni negovatelji su najčešće žene, supruge, kćerke, unuke ili snahe obolelih (prema Amity istraživanju 79% neformalnih negovatelja u kući su žene).
  • Četvrtina neformalnih negovatelja završi na bolničkom lečenju zbog posledica brige koju imaju oko bolesnog člana porodice. Veliki broj njih ima znake depresije a neki i depresiju.
  • Zato što nema servisa podrške u lokalnim zajednicama za osobe obolele od demencije i njihove neformalne negovatelje pa je teret brige za te osobe pao uglavnom na njihove porodice.
  • Iscrpljeni negovatelj ima nižu radnu produktivnost pa češće zapostavlja poslovne obaveze ili odlazi na bolovanje ukoliko je zaposlen, a najčešće i ne rade upravo zbog obaveza nege. Sve to dovodi i do poremećene dinamike ranijeg uobičajenog funkcionisanja porodice, što rezultira poremećenim porodičnim odnosima.
  • Otuda je nužna preraspodela negovateljskog rada na način da se u okviru same porodice u većoj meri uključe i muškarci u isti, kao i da lokalne samouprave daju veći doprinos kroz rodno odgovorno budžetiranje odnosno razvoj i institucionalizaciju pilotiranih usluga za podršku obolelim porodicama i njihovim porodicama u lokalnim zajednicama.

Projekat realizujemo u saradnji sa Crvenim krstom Kragujevac i Udruženjem „Laris“ iz Čačka. Naš projekat je deo projekta “Rodno odgovorno upravljanje – Preparaspodela neplaćenog rada”, koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Velike Britanije i Britanske Ambasade.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

dva × dva =