Amity

Prva iskustva iz rada Amity telefonskog savetovališta za starije za vreme virusa korona

Prošlo je četiri nedelje kako stariji od 65 odnosno 70 godina ne izlaze iz svojih stanova/kuća i nemaju direktne kontakte sa mlađima, a sve zbog visokog rizika prenosa i oboljevanja od virusa korona. Znamo da je ogromna većina njih racionalno prihvatila zabrane i da striktno poštuju preporuke stručnjaka, iznalazeći sopstvene strategije kako upravljati emocijama i kontrolisati visok nivo stresa pod kojim se nalaze.

Ipak, ima i onih, posebno iz staračkih domaćinstava, kojima sve ovo veoma teško pada i koji se suočavaju sa najrazličitijim izazovima za koje teško pronalaze rešenja. Koja su Amity zapažanja na osnovu iskustava iz jednonedeljnog rada telefonskog savetovališta za starije i njihove neformalne negovatelje i srodnike?

Pitanja zbog kojih se ljudi javljaju svrstali smo u tri grupe:

1. Kako obezbediti pomoć i negu u kućnim uslovima za bolesne i zavisne starije osobe koje žive same ili u staračkim domaćinstvima?

  • Pitaju za mogućnost i traže preporuku da bi obezbedili ženu mlađu od 65 godina za pružanje usluga pomoći u kući svojim roditeljima ili drugim starijim srodnicima kojima su ranije te usluge pružale osobe starije od 65 godina a koje sada to ne mogu da čine zbog zabrane kretanja. Javljaju se i pojedini kojima je ova usluga po prvi put potrebna a nemaju mogućnost da se uključe u pružanje usluge od strane javnih pružalaca usluga.
  • Neformalni negovatelji, kćerke, sinovi, snahe, zetovi koji brinu o bolesnim, zavisnim starijima sa kojima ne žive u istom stanu a žive u istom gradu ili mestu, imaju izazove kako otići u vreme policijskog časa da pruže neophodnu pomoć dragim osobama. Ovo posebno ako i lično rade a ne stižu te poslove da obave pre policijskog časa. Kažu da dozvole za kretanje u vreme policijskog časa nije tako lako dobiti.

2. Kako se nositi sa izazovima materijalnog siromaštva i zadovoljavanja osnovnih životnih potreba i ispunjavanja drugih obaveza u takvim uslovima?

  • Javljaju se starije osobe koje imaju izuzetno niska redovna mesečna primanja (penzije niže od 15.000 dinara), a nemaju nikoga od srodnika ili mlađih prijatelja koji bi im izvršili nužne nabavke prehrambenih namirnica. Kažu, zvali su volontere, i oni su došli i obavili kupovinu, ali nisu kupili najjeftinije namirnice, pa ih zato više ne zovu jer neće imati novca za ceo mesec. Pitaju smeju li da uslovljavaju volontere da im kupe hleb od 35 dinara ili druge najjeftinije namirnice?
  • Javljaju se beskućnici, sa pitanjem kome oni da se obrate za pomoć, kada nemaju ni ličnu kartu ni prebivalište? Kažu, više nema fluktuacije naroda, pa ni mogućnosti da dobiju neki dinar, a ne rade ni restorani pa da bi tamo dobili porciju hrane na kraju dana.
  • Javljala se gospođa stara 72 godine, kojoj je preminuo brat od 80 godina, a nemaju mlađe srodnike koji bi obavili sahranu. Ona ne sme napolje zbog godina, a nema dovoljno novca da plati agenciju da za nju obavi taj posao. Ni izvod iz matične knjige umrlih nije izvadila. Kaže zvala je volontere, ali oni to ne rade, već samo nabavljaju namirnice. Sada čeka penziju da bi krenula da se bavi organizacijom sahrane koja ne može da čeka.

3. Treća grupa pitanja je kako se nositi sa izazovima usamljenosti i posledicama koje ona nosi:

  • Javljaju se starije osobe koje žive same a nemaju nikoga bližnjeg sa kim bi popričale makar telefonom. Napolje ne smeju, a pritisnute su strahom od bolesti i zebnjom šta će tada biti. Plaše se da ne odu u depresiju. Njima je lepa reč dobrodošla i podsticanje da se organizuju da im dan bude ispunjen prijatnim aktivnostima.
  • Javljaju se osobe koje imaju fobiju od neprekidnog boravka u malom, skučenom prostoru, bez mogućnosti da izađu napolje i prošetaju, pa pate od nervoze, preznojavanja, svraba, panike…

Konačno, javljaju se i oni koji traže savet kako otputovati iz stana u Beogradu, recimo, do Arilja gde imaju vikendicu i sada treba da obrađuju maline. Ili stariji pčelari, kako da izađu iz stana i odu da obiđu i nahrane pčele jer one ne mogu da čekaju a nekad je teško naći drugog ko će taj posao obavljati umesto njih.

Pokazalo se veoma dobrim što stariji i njihovi neformalni negovatelji imaju priliku da u ovim vremenima sa nekim podele svoje teškoće i zabrinutosti, da ih neko razume i da im pruži makar moralnu podršku u iznalaženju rešenja za svoja pitanja.

Photo by Mira

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

twenty − 13 =