Amity

Humanitarni paketi stižu do najisključenijih

Posle dva meseca bez terenskog rada, zbog pandemije virusa COVID 19, krenuli smo sa paketima namirnica hrane i higijene, donacijom Međunarodnog kluba žena, ka najisključenijim staračkim domaćinstvima iz osam opština u Srbiji. Prvo smo otišli u opštinu najudaljeniju od Beograda, u Bosilegrad. Zahvaljujući stručnjacima iz Centra za socijalni rad Bosilegrad, koji su nam bili domaćini, posetili smo staračka domaćinstva pograničnih sela sa Bugarskom – Karamatice i Brankovci.

Socijalni radnik Dragan nam uz put pokazuje dokle su nekada bile kolone vozila koje su prelazile granicu. Žitelji Bosilegrada išli su do Ćustendila i Sofije, a Bugari su dolazili u Bosilegrad i druge okolne opštine. Tokom našeg putovanja nismo sreli ni jedno vozilo niti osobu na putu. U selu Brankovci, posetili smo starinu Vaska, koji živi u siromaštvu a stanuje u nekadašnjem zadružnom domu. U blizini je još samo jedna kuća a okolo šuma, čist vazduh i čuje se cvrkut ptica. Vasko ćuti, zagledan na planinu gde mu je nekada bila kuća a na pitanje kako je i kako je bilo za vreme vanrednog stanja, kratko odgovara: „Ah, dobro sam, a za virus čuo sam nešto, on nije bio kod nas, nema ko ni da ga donese“. Zabrane izlaska iz kuće i policijski čas njega se nisu ticali, jer nikuda i ne ide, kako reče, nema kod koga. Obradovao se našoj poseti i paketu koji smo mu doneli; neće brinuti barem mesec dana za hranu.

Bili smo i kod starice Drage koja brine o sinu, osobi sa invaliditetom. Teško joj je, ali je srećna što je zdravlje još služi pa može da bude od pomoći bolesnom detetu. Kaže da je strahovala da ne dođe i do njih virus, pa da se ona razboli, jer onda ne bi imao ko da ga pomaže. Obradovala se našoj poseti, interesovanju za njih i paketu namirnica i higijenskih sredstava, koji je dobila.

Vraćajući se u Bosilegrad, kolega Dragan priča da je ne tako davno u njihovoj opštini živelo 10-ak hiljada stanovnika a danas jedva da ih ima dve-tri hiljade. I teško žive. Industrije nema, ostala je samo poljoprivreda, nešto zanatskih radnji i državne službe. Sve vreme sam razmišljala ko će živeti u ovim pograničnim selima, kada u njima više ne bude bilo sadašnjih vremešnih žitelja? Pitam se kako ćemo zaustaviti umiranje naših sela i da li uopšte to može da se uradi?

Bili smo i u najudaljenijim zaseocima Počekovine, Gornje Crnišave i Odžaka u opštini Trstenik. Domaćini su nam bile zmaj žene iz udruženja Ženska inicijativa Trstenik – Vesna i Nela. Njima nije teško ići i makadamom i nositi pakete samo da pomoć stigne do onih koji su najisključeniji i, kako one rekoše, nevidljivi ljudi. Jedan od njih je i 74-godišnji Milenko, koji živi sam u trošnoj kući, u planini, bez vode i struje. Kaže da mu je zimi najteže kad napadaju snegovi pa mora da prti put da bi stigao do prodavnice udaljene skoro tri kilometra od njegove kuće. Samuje skoro 20 godina. Društvo mu pravi pas koji sve vreme laje, dok mi pričamo sa Milenkom. Drago mu je da nije zaboravljen i da mu ljudi iz lokalne zajednice pomažu kada zatreba.

Starica Milanka, neguje bolesnog nepokretnog muža i sa setom priča kako je nekada bilo dobro kada su bili mladi i zdravi, za razliku od sadašnjih dana. Jedva sastavljaju kraj sa krajem od državne socijalne pomoći. Ipak, priznaje, leti je lakše jer je toplo pa ne moraju da lože vatru. Najveći im je problem kako odjednom platiti veću količinu drva za zimu. Moraju da šparaju za drva a nemaju od čega. Paket pomoći koji smo im uručili, kaže, mnogo će im značiti.

U kući 95-godišnjeg stolara Dušana, na mene je najveći utisak ostavio njegov izbledeli portret, okačen na zidu ulazne prostorije u njegovu sadašnju sobu u kojoj dan provodi sam, ležeći u krevetu. Telo ga izdaje ali mozak mu još dobro radi. Sa radošću je popričao sa nama, snebivajući se što nije u stanju da nas ugosti kako bi to trebalo.

Po završenom poslu na terenu i odlazeći do Centra za socijalni rad Trstenik, da ih obavestimo kod koga smo sve bili i kome pakete uručili, razmišljala sam kolika je blagodet za lokalnu zajednicu imati preduzimljive žene i aktiviste iz organizacija civilnog društva koji neguju terenski rad, takozvanu autrič komponentu, gde mobilni timovi dnevno idu na teren otkrivaju i identifikuju najisključenije i u saradnji sa lokalnom zajednicom budu im od pomoći.

Zahvalni smo Međunarodnom klubu žena koji je sav novac prikupljen na Dobrotvornom bazaru u Beogradu 1. decembra 2019. godine, opredelio za podršku starijima kojima je to potrebno, kao i što je izabrao i Amity za jednu od partnerskih domaćih organizacija civilnog društva preko kojih će tu pomoć i pružiti.

Nada Satarić

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

2 + nine =