Amity

Gde je granica između zaštite i zanemarivanja potreba starijih osoba tokom COVID-19?

„Pandemija COVID-19 izaziva neizrecivi strah i patnju starijih lјudi širom sveta. Pored neposrednog uticaja na zdravlјe, pandemija starije lјude dovodi u veći rizik od siromaštva, diskriminacije i izolacije. Verovatno će imati posebno razarajući uticaj na starije lјude u zemlјama u razvoju.“ Ovo su reči Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Antonija Gutereša.

Stručnjaci, kako domaći tako i iz Svetske zdravstvene organizacije su nas, tokom pandemije COVID-19, obaveštavali o riziku oboljevanja i smrtnosti od zaraze i stalno naglašavali da su u većem riziku osobe starije od 65 godina, a da one starije od 80 godina umiru pet puta češće od prosečne stope smrtnosti.

Pandemija COVID-19 izaziva neizrecivi strah i patnju starijih lјudi širom sveta

Kada su uvedene vanredne mere u Srbiji od 15. marta 2020, one su najstrožije bile upravo prema građanima starijim od 65 odnosno 70 godina (za one koji žive u sredinama sa do pet hiljada žitelja). Bilo im je zabranjeno kretanje na javnim mestima, odnosno izlazak iz stanova, izuzev jednom nedeljno za odlaske u kupovinu izjutra od 4 do 7 časova i, kasnije, uveče u 60-minutnu šetnju između 18 časova i 1 čas ujutru, narednog dana. Najveći broj starijih je to i poštovao. Zabranjene su bile posete starijima koji su na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite, kao i njihov izlazak iz ustanova. Ove mere su trajale i posle ukidanja vanrednog stanja, 6. maja, sve do 9. juna 2020. Gerontodomaćicama je, na početku vanrednog stanja, bilo zabranjeno da ulaze u stanove starijih da im pružaju pomoć, a nisu mogli da im pomognu ni njihovi srodnici neformalni negovatelji koji ne žive sa starijima u stanu, u vreme policijskog časa. Ove mere su relaksirane početkom aprila, mada u nekim opštinama usluga pomoći u kući uopšte nije ni funkcionisala sve vreme vanrednog stanja. U seoskim sredinama, ni hitna pomoć nije dolazila na poziv starijih a stariji uglavnom nisu mogli do lekara ni u hitnim situacijama sa simptomima mimo virusa korona, zbog nemanja javnog prevoza ili što su domovi zdravlja bili na posebnom režimu rada pa ih nisu ni primali. Ne malom broju, starijih u potrebi, bio je uskraćen pristup zdravstvenim uslugama.

Sve mere zabrana su bile donete u najboljoj nameri nadležnih da se zaštite životi najstarijih sugrađana. Efekat je očito i postignut, kada je u pitanju broj umrlih, ali uz velika zanemarivanja drugih elementarnih potreba starijih osoba.

Međutim, pitanje je da li smo starije izložili diskriminaciji ako im nismo dozvolili izlazak iz kuće samo zato što imaju više od 65 godina a ako nemaju nikakvo hronično oboljenje a posebno ne ono koje izaziva povećan rizik od zaraze? Pitanje je koliko smo ih bili izložili zanemarivanju samo zbog toga što im nije mogla ući u stan gerontodomaćica da im pruži pomoć koja im je inače veoma potrebna? Koliko smo ih izložili zanemarivanju ako u vreme policijskog časa, nismo od početka vanrednog stanja, dozvolili ni srodnicima koji vrše negu u kući starijima, da dolaze kod njih i pomažu im? Koliko je onih sa 65-69 godina koji su neformalni negovatelji drugim starijim bolesnima a bili su uskraćeni da odlaze u stanove kod njih i pomažu im?

Kako smo imali prilike da čujemo tokom pružanja saveta i psiho-socijalne telefonske podrške starijima i njihovim srodnicima, za vreme vanrednog stanja, a to čujemo i danas od nekih starijih ljudi, da su se osećali diskriminisano i poniženo što su morali da idu u nabavke samo izjutra od 4 do 7 časova. Kažu da je to bilo protivustavno i pitaju se zašto nabavke za starije nisu bile dozvoljene od 18 sati kada je počinjao policijski čas ili preko dana, tokom vikenda, kada je ceo dan trajao policijski čas, odnosno zabrana izlaska i mlađima?

Bilo je i onih koji su se javljali sa problemom, da su se našli u teškoj materijalnoj situaciji, jer žive od minimalne penzije i dodatnog rada na pijaci ili na bilo kom drugom poslu (vozači, radnici obezbeđenja, fizički radnici, zanatlije). Zabranom izlaska iz stana/kuće štitili smo ih od zaraze virusom korone a suočili smo ih sa ranjivošću od siromaštva, zbog propuštanja zarade.

Bilo je i onih koji su iznosili da su imali probleme jer nisu mogli da koriste usluge nekih drugih njima preko potrebnih usluga, poput majstora u kući, ili dostave kupljene mašine za pranje veša ili šporeta. Očito da je pandemija dovela do smanjenja broja nekih usluga koje nisu vezane za COVID-19, što je dodatno povećavalo rizik za život starijih osoba.

Stariji lјudi imaju ista prava na život i zdravlјe kao i svi drugi

Javljali su nam se srodnici osoba starijih od 80 godina koje su na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite, sa primedbom da im zaposleni čak ni početkom juna meseca, ni u izuzetnim prilikama nisu dozvolili da dođu u ustanovu, vide i neposredno čuju svoje najdraže ni na 10 minuta na otvorenom prostoru i uz sve potrebne mere predostrožnosti. Bilo je i onih srodnika koji su izražavali spremnost da plate 6.000 dinara da se testiraju na korona virus i pokažu nalaz da su negativni. Čini nam se da u izuzetnim slučajevima, kada starija osoba ima potrebu da lično vidi svoju kćerku ili sina ili drugog bliskog srodnika da to treba i da se i omogući, uz sve mere predostrožnosti. Nedozvoljavanje tako nečeg može značiti i da nesvesno vršimo psihološko nasilje nad starijima, u uverenju da je najvažnije zaštiti ih od rizika zaraze virusom.

„Nijedna osoba, mlada ili stara, nije potrošna“, rekao je u video poruci generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš kako bi pokrenuo pravilnik o starijim osobama prošlog meseca. Uticaj na zdravlјe i usluge dugotrajne nege starijih osoba mora se prepoznati i moramo se suočiti sa određenim izazovima sa kojima se oni suočavaju, uklјučujući njihovu sposobnost pristupa medicinskom tretmanu i nezi.

„Stariji lјudi imaju ista prava na život i zdravlјe kao i svi drugi”, naglasio je šef UN-a. „Teške odluke oko spašavanja života prilikom pružanja pomoći moraju da poštuju lјudska prava i dostojanstvo svih.“

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijim osobama, je odlična prilika da i ovim tekstom skrenemo pažnju kreatorima politika, donosiocima odluka i nadležnim stručnjacima da treba pažljivo analizirati uticaj svih donetih mera za vreme vanrednog stanja tokom COVID-19, posebno mera koje su se odnosile na starije osobe i izvući naučene lekcije kako iste greške ne bi ponovile, pri nekoj novoj pandemiji ili u slučaju nekog novog vanrednog stanja. U kriznom štabu da bude i stručnjak za pitanja starijih osoba, ili da ti stručnjaci budu konsultovani pri donošenju mera zabrana. Ako to ne uradimo, rizik od zanemarivanja potreba starijih osoba od strane institucija sistema u procesu obezbeđivanja zaštite i dalјe će biti nedovoljno dijagnostikovan i zanemaren.

vladesataric