Amity

Sad smo opet svoj na svome

Danas je Amity organizovao u Medija centru u Beogradu završni događaj povodom realizacije Projekta „Anketno ispitivanje korisnika Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja u Srbiji”, koji je realizovanu sklopu projekta Pomoć, Igmanskih inicijativa i Centra zaregionalizam.

Na Konferenciji su govorili: gospodin Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam koji je upoznao prisutne sa svim elementima njihovog Projekta: „Pomoć“, koji realizuju pod pokroviteljstvom EU. Prisutnima se obratila dr Elena Maksimović, iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, vodeće institucije odgovorne za sprovođenje Projekta stambenog zbrinjavanja u Srbiji, u okviru Regionalnog projekta stambenog zbrinjavanja i između ostalog, rekla da je u Srbiji do sada isporučeno 5.103 stambena rešenja za izbeglice, od ukupno 7.500 stambenih rešenja, koliko je planirano da bude finansirano u Srbiji. Navela je svih pet tipova rešenja: otkup seoskih domaćinstava, montažne kuće, građevinski materijal, stanovi i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.

Profesor dr Slobodana Cvejić, konsultanta OEBS-a za istraživanje, koji je pomogao OEBS-u, UNHCR-u i KIRS –u da razviju ideju, metodologiju i upitnike za istraživanje, objasnio je metodologiju istraživanja, kako je utvrđen uzorak od 800 domaćinstava iz preko 80 različitih opština u Srbiji. Naglasio je da prikupljeni podaci iz ovog istraživanja treba da daju odgovor na kvalitet donetih politika.

Govorio je i Marko Viljevac, korisnik Regionalnog stambenog programa a koji dolazi iz Rumeiz sela Žarkovac. Ispričao je svoju životnu priču, da ga je donela majka kada je imao 14 meseci iz Virovitice u Srbiju. Odrastao je bez oca u selima opštine Ruma, premeštajući se iz kuće u kuću, iz stana u stan. Danas je oženjen čovek, takođe sa ženom koja je kao devojčica izbegla iz Kninske krajine 1995. godine. Imaju šestogodišnjeg sina i dobili su novac za otkup seoskog domaćinstva i dodatno pomoć Centra za regionalizam – stado ovaca i sada polako razvijaju svoje gazdinstvo.

Nadežda Satarić iz Amity-a iznela je preliminarne utiske anketara na osnovu ograničenog broja intervjuisanih korisnika. Naglasila je da se ovde ne radi o prosečnim izbegličkim porodicama, već se radi o veoma ranjivoj grupaciji izbeglica.Porodicama sa poginulim ili nestalim članovima; ljudima koji su odrastali sa samohranim roditeljima u izbeglištu; porodicama sa bolesnim ili invalidnim članovima; porodicama sa ograničenim prihodima od penzija, ili onima koji žive od socijalnih davanja države, kojima ne mogu sebi da priušte kvalitetan socio-ekonomski položaj u zajednici.
Njen lični utisak i utisci anketara su da je najveći broj korisnika rado prihvatio i otvorena srca su odgovarali na pitanja iz ankete i delili radost zbog dobijanja stambenog rešenja koje je umnogome promenilo, kako oni kažu, na bolje, kvalitet života njih i njihovih porodica.

Najveći broj anketiranih su zadovoljni podrškom koju su dobili za svoje stambeno rešenje.

Međutim, istaknuti su, mada u daleko manjem obimu, i neki negativni aspekti, kao što su: nemogućnost korišćenja datog stambenog rešenja zbog visine naknade za priključenje na električnu mrežu, ili kod komponenete građevinski materijal, zbog promenjenih okolnosti u samoj porodici – ozbiljne bolesti, smrt člana porodice i sl. pa preostali članovi nisu u mogućnosti da ugrade dobijeni građevinski materijal i osposobe objekat za stanovanje.
Kod komponente Stanovi zakup i kupovina, na osnovu podataka dobijenih od korisnika, stiče se utisak da proces otkupa za koji su zadužene lokalne samouprave, ne ide svugde po planu, tj. gotovo po pravilu postoje značajna zakašnjenja u sprovođenju otkupa. Ovo prema rečima korisnika odlaže njihovu mogućnost da novac kojim plaćaju zakupninu, počnu koristiti za otplatu stana.

Sveopšti utisak je da su radno sposobni veoma aktivni na tržištu rada i oslanjaju se na vlastite snage, kako bi poboljšali poziciju svoje porodice. Međutim, zbog preovlađujućeg tipa njihovog angažovanja, kod velikog broja korisnika (neformalno, bez plaćanja doprinosa, privatni sektor, sezonski poslovi u poljoprivredi, rad na određeno vreme, povremeni rad u inostranstvu) utisak je da svaki iole ozbiljniji poremećaj na tržištu rada i ekonomije i u društvu uopše, dovodi ih u daleko veću opasnost da završe ispod linije siromaštva.(prag rizika od siromaštva za 2018.iznosio je 16.615.din za jednočlano domaćinstvo a za dvoje odraslih sa jednim deteom 29.907din). Evidentirana je takva situacija s početka pojave epidemije COVID-19, kada ih je dosta njih ostalo bez posla.Sada se situacija na tom planu popravlja.

Kada je u pitanju pristup pravima i uslugama u zajednici, svi anketirani su državljani Srbije i formalno pravno imaju isti pristup kao i domicilno stanovništvo.

U korišćenju usluga zdravstvene zaštite, utisak je da nema nekih razlika u odnosu na domicilno stanovništvo. Izazovi su što se dugo čeka na specijalističke preglede i što dosta novca treba za plaćanje participacije lekova i dijagnostičkih procedura. Isticali su da je bilo izazova u pristupu zdravstvenim uslugama za vreme vanrednog stanja zbog Covida 19, kada su svi zdravstveni resursi bili skoncentrisani na organizaciju Covid ambulanti i bolničkog lečenja zaraženih ovim virusom.

Pored prava koja se odnose na zemlju u kojoj su našli utočište, anketirani korisnici istakli su i probleme sa kojima se suočavaju u zemlji porekla, kao što je nedostatak rešenja za isplatu dospelih, a neisplaćenih mirovina od strane Republike Hrvatske.

Uzimajući u obzir prosečnu visinu penzija i troškove stanovanja u dobijenim stanovima, među anketiranima koji su penzioneri, uočeno je da su im penzije male, a troškovi koji su vezani za korišćenje stanova visoki, te ti korisnici, nisu u mogućnostida izmiruju svoje redovne troškove stanovanja u zakupljenim/otkupljenim stanovima, a da se ne odreknu nekih drugih stvari koje značajno utiču na kvalitet njihovog života.

Svi ispitanici sa kojima su anketari razgovarali, ispoljavaju zadovoljstvo kako su prihvaćeni u lokalnoj zajednici i izjavljuju da se osećaju integrisanim.

vladesataric