Amity

Savetovalište mi je bilo jedini odmor u toku 15 dana

Gospođa Dragica je neformalna negovateljica, paralizovanog brata, gotovo od njegovog detinjstva, nepokretne svekrve, obolele od demencije od pre nekoliko godina i „baka servis” za dvoje dece, predškolaca, dok im je majka, a njena kćerka, na poslu u kovid bolnici. Redovno je dolazila u Savetovalište za neformalne negovatelje pri Centru za socijalni rad u Čačku. Kaže, pozvala ju je socijalna radnica Sanela, jer je zna od ranije i tako je počela da dolazi.

Priča mi: „Nisam ništa očekivala, ne mogu oni da dođu mojoj kući i da mi pomognu, ali sam došla da izađem iz kuće i odmorim mozak”. Kaže da joj je nekako suđeno da baš ona ceo život pomaže drugima i brine o njima. Kao mlada pošla je u medicinsku školu, ali ju je napustila posle dve godine, udala se i zaposlila u Zdravstvenom centru kao servirka. Radila je taj posao pune 32 godine i onda je otišla u prevremenu penziju. Nije više mogla da izdrži, između obaveza u kući i na poslu.

Živi u kući, gde je na spratu njena kćerka sa svojim mužem i decom blizancima, koji skoro po ceo dan provode sa njom u prizemlju kuće, dok su kćerka i zet na poslu. Dragica u prizemlju kuće živi sa mužem, njegovom majkom i svojim bratom. Priča kako je sve nekako bilo lakše dok je i ona bila mlađa, a i brat je tada mogao osnovno oko sebe da sam uradi. I svekrva je bila pokretna i nije bila upućena na pomoć drugih, a onda je sve pošlo naopako. Bratu je bivalo sve teže, a jedino se na sestrinu pomoć oslanjao. Zatim i problemi sa svekrvom, poboljevala je od demencije, onda je pala i polomila kuk i sada sa 88 godina, nepokretna je u kućnim uslovima.

Dragičin suprug, sada, uglavom vreme provodi u selu, gde imaju imanje. A na Dragici je cela kuća i dva zavisna bolesnika. Jedini izlaz joj je dva puta mesečno do Savetovališta. Tu je ona, jednom prilikom ispričala: „Teško je, ćerka radi na kovid odeljenju po 12 sati, dođe kući umorna, iscrpljena, smežurane kože. Ja čuvam njenu decu, oni su predškolci, a ne mogu ni u vrtić zbog korone. Brat bolestan, cerebralna paraliza, ceo život brinem o njemu. Svekrva nepokretna, dementna. Ja ceo dan trčim, kao na traci…“

Iz razgovora sa njom saznala sam da joj je bilo malo lakše, kada je u Savetovalištu čula priču neke druge žene kako se ona bori sa bolesnom majkom koja je i ne prepoznaje. Shvatila je kaže, da njen problem jeste veliki, ali da nije i najveći i da druge porodice imaju svoje muke i svoje probleme. Kaže da joj sada nedostaje Savetovalište (prestalo sa radom 1. decembra 2020. godine), jer joj je odlazak tamo bio jedini odmor i malo rasterećenje u teškoj svakodnevici i jurnjavi od jednog do drugog bolesnika i oko dece, koja se ne smiruju.

/kraj
Ljiljana Petrović, koordinatorka Savetovališta u Čačku

Priča je nastala u okviru projekta “Razvoj savetovališta za neformalne negovatelje zavisnih osoba i promocija preraspodele neplaćenog rada”, koji je deo projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu.

vladesataric