Amity

U Skupštini Srbije predstavljen Izveštaj o diskriminaciji starijih građana

Danas je u Skupštini Srbije Poverenica za ravnopravnost predstavila Posebni izveštaj o diskriminaciji starijih građana u Srbiji. Na skupu su učestvovali predstavnici Vlade RS, nadležnih ministarstava, poslanici, predstavnici međunarodne zajednici i predstavnici civilnog sektora. Izveštaj koji je gospođa Janković predstavila, upućuje na: „potrebu prilagođavanja društva starenju stanovništva, dužem životnom veku i trendu smanjenja ukupnog broja stanovnika. Ove okolnosti predstavljaju izazove pre svega za sisteme penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i socijalne i zdravstvene zaštite, koji treba da se prilagode novonastalim uslovima i adekvatno odgovore na potrebe narastajućeg broja starijih građana.“

Na panelu: „Uloga civilnog sektora u unapređenju položaja starijih i implementaciji Agende 2030“, koji je moderirala posebna savetnica predsednice Vlade RS, gospođa Slavica Đukić Dejanović, učestvovali su: Andrija Savić, Pokret Treće doba; Nataša Todorović, Crveni krst Srbije; Nadežda Satarić, Snaga prijateljstva Amity i Uroš Savić Kain, Krovna organizacija mladih Srbije KOMS.

Predstavnica Amity-a je u svom obraćanju naglasila da članice Humanas-a daju doprinos unapređenju položaja starijih i tokom pandemije, kako kroz nabavku i podelu paketa humanitarne pomoći, tako i kroz pružanje dnevnih usluga u zajednici, do istraživanja izazova sa kojima se susreću starije osobe, te reagovanja na njih, kako njihova prava ne bi bila ugrožena.

Od izazova u ostvarivanju ljudskih prava, sa kojima se neke grupacije starijih osoba suočavaju, posebno sada u vreme pandemije, skrenula je pažnju na:

  • Život u siromaštvu, posebno za neke od onih starijih koji su van PIO sistema (oko 150 hiljada starijih žena i 30 hiljada muškaraca), koji nemaju srodnike na koje se mogu osloniti, niti na drugi način da se obezbede od siromaštva. Ukazala je i na izazove samohranih starijih koji žive od minimalnih poljoprivrednih penzija (oko 12 hiljada dinara mesečno) i rada u poljoprivredi, a dodatno im je otežano plasiranje poljoprivrednih proizvoda tokom pandemije. Kod njih je povećan rizik od siromaštva. Ukazala je da u Srbiji, od 500 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, samo 100 hiljada njih uplaćuju doprinose za penziono osiguranje, a ostali ne i predložila da država preduzme potrebne korake, kako bi Zakon bio stimulativniji da svi poljoprivrednici uplaćuju doprinose za PIO, čime bi obezbedili materijalnu sigurnost u starosti i doprinosili da aktuelne poljoprivredne penzije budu veće, jer od postojećih teško da se može živeti, kada stariji više ne mogu da rade i dodatno zarađuju od poljoprivrednih proizvoda.

Navela je da je prvi Cilj održivog razvoja iz Agende 2030 je upravo okončanje siromaštva. Ključni dokument za realizaciju ovog cilja kod nas je Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja EU, koji je usvojen maja 2016. Ovim programom je definisano i: Povećanje obuhvata i unapređenje adekvatnosti novčanih davanja sa planiranom merom: Relaksiranje imovinskih uslova, kod staračkih domaćinstava. Urađen je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti u kojem nije došlo do promene u pogledu relaksiranja imovinskih uslova zbog, kako je rečeno nemogućnosti obezbeđivanja sredstava u budžetu Republike za ovu namenu. Apelovala je da nadležni nađu načina da se obezbede sredstva za ove namene.

  • Drugi izazov je za zavisne osobe iz staračkih domaćinstava i članove njihovih porodica, tamo gde ih imaju, kako se snaći u nedostatku servisa i dnevnih usluga iz socijalne zaštite u lokalnim zajednicama. Kako država obezbeđuje uslugu pomoć u kući za oko 15-ak hiljada starijih tokom godine, što je nedovoljno a ne znamo tačno koliki broj starijih osoba zavisi od pomoći drugih, pa je stoga predložila da se kroz popis stanovništva, koji će se raditi sledeće godine, prikupe podaci o starijem stanovništvu s teškoćama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i u fizičkoj pokretljivosti. Tada će moći lakše da se planira zadovoljavanje njihovih potreba i kreiraju odgovori na njih, razvojem inovativnih usluga i većom podrškom porodicama koje brinu o njima i razvoju volonterskog angažmana u podršci zavisnim starijima.

Neformalne negovateljice i negovatelji obolelih, vape za podrškom, oni su najviše pogođeni teretom neplaćenog rada i najmanje su osetili pozitivne pomake u rodnoj ravnopravnosti koja je jedan od ciljeva Agende 2030. Neplaćeni rad u oblasti staranja ima ključnu ulogu u održavanju efikasnog funkcionisanja društva te je zato neophodno da društvo omogući preraspodelu tereta neplaćenog rada kako unutar porodica između žene i muškarca tako i između porodice i društva i obezbedi njegovo održivo finansiranje.

Poverenica za ravnopravnost je u Izveštaju predložila, između ostalih, i sledeće preporuke:

  • Formirati poseban odbor/pododbor u Narodnoj skupštini za pitanja unapređenja položaja starijih građana ili delegirati ova pitanja u okviru postojećih odbora.
  • Da nadležna ministarstva izrade sveobuhvatni strateški dokument o pitanjima starenja i unapređenja kvaliteta života starijeg stanovništva.
  • Jedinice lokalne samouprave da razviju sisteme podrške starijim građanima u lokalnim zajednicama.

vladesataric