Amity

Značaj razmene iskustava među stručnjacima koji rade na zaštiti od nasilja nad starijim ženama

Krajem januara 2022. godine realizovali smo radionice za stručnjake iz Zlatiborskog i Rasinskog okruga a koji rade na prevenciji i zaštiti i starijih žena od nasilja, sa ciljem da povećamo njihovu senzibilisanost i njihovu proaktivnost u prevenciji i pružanju zaštite od nasilja i diskriminacije. Na skupovima u Užicu i u Kruševcu učestvovali su stručnjaci iz socijalne zaštite, policije, pravosuđa i organizacija civilnog društva. Uvodne prezentacije o specifičnostima nasilja nad starijim ženama, posledicama istog, šta je važno za praktičare koji stupaju u kontakt i rade sa starijima, kao i o strategijama i značaju prevencije nasilja nad starijim ženama, imala je Nadežda Satarić iz Amityja. O doprinosu policije u petogodišnjoj primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, o izricanju hitnih mera (izrečeno ih je 130.000), radu grupa za koordinaciju i saradnju i o obukama policijskih službenika, koji prvi po prijavi izlaze na teren i uzimaju izjave od žrtve i od nasilnika, govorio je predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije – Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, Milorad Kalat. Napomenuo je i da u oko 4.500 žrtava nasilja u 2021. godini, 16% su žrtve starije od 65 godina.

Potom su učesnici diskutovali i razmenjivali iskustva o izazovima sa kojima se susreću u svom radu sa starijima a posebno kada je u pitanju nasilje nad starijim ženama i kako ih prevazići.

Najveći izazovi su im:

  • kako doći do saznanja o postojanju problema u porodici, koji nekada traje godinama i prožet je nasiljem nad nemoćnijim članovima koje se konstantno ponavlja;
  • što čak i kada starije žene prijave nasilje one vrlo brzo odustaju i negiraju sopstvenu prijavu. Za njih je bolan trenutak kada se nasilnik po hitnom postupku izmesti iz kuće/stana. Uglavnom one već sutradan zovu i mole da se on vrati kući;
  • kada je u pitanju nasilje muža prema starijoj ženi, koja nema svoju penziju, ne može više da se zaposli, nema gde da ode i od čega da se izdržava. Kada istekne izrečena hitna mera zabrane prilaska 48 sati, nasilnik se vraća u kuću i nasilje se ubrzo nastavlja;
  • osećaj krivice starije žene, žrtve, zbog prijave nasilja i učešće u postupcima pred osnovnim javnim tužilaštvom i sudom i inverzija odgovornosti sa nasilnika na žrtvu, kao i odustajanje od procesuiranja ili minimiziranje problema;
  • kako otkloniti kada je uzrok/okidač za nasilje psihička izmenjenost nasilnika usled alkoholizma ili narkomanije. Ukoliko policijski službenici privedu nasilnika u psihijatrijsku ustanovu, oni prate šta se dalje sa njim događa i ako ga ta ustanova otpusti oni postupaju sa njim kao sa zdravom osobom i tada zapravo nastaje problem;
  • povećanje rizika od ponavljanja nasilja i povećanje intenziteta nasilja prilikom primene intervencija kada žrtva i nakon prijave ostane da živi sa nasilnikom;
  • zbrinjavanje nasilnika kada su stara i bolesna lica u pitanju;
  • šta raditi kada žrtve ne žele da svedoče u krivičnom postupku. Šta i kako sa strahom od upuštanja starijih žrtava nasilja u sudski postupak kada iz neznanja nesvesno opstruišu sudski postupak;
  • nedovoljna je podrška sistema/države, kada su u pitanju ekonomski zavisne žrtve nasilja a posebno kada se radi o starijim ženama.

Konstatovali su i da hitne mere koje se izriču nasilniku nisu svrsishodne, kada je nasilnik oboleo. Inicirali su da država konačno ustanovi Alimentacioni fond i da se otvaraju savetovališta za porodice koje imaju probleme.

Bila je ovo još jedna aktivnost iz projekta „Za život starijih žena iz seoskih sredina bez nasilja i diskriminacije“, koje Amity realizuje u partnerstvu sa udruženjima „Ženska inicijativa“ iz Trstenika i „Zlatiborski krug“ iz Čajetine, a u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, a uz podršku Norveške ambasade u Beogradu.

vladesataric