Amity

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici – daje li rezultate?

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje rezultate – slažu se stručnjaci koji rade na zaštiti od nasilja i nad starijim ženama

Početkom februara 2022. godine, realizovali smo tri radionice za stručnjake iz Beograda, Šumadijskog i Moravičkog okruga a koji rade na prevenciji i zaštiti i starijih osoba od nasilja, sa ciljem da povećamo njihovu senzibilisanost i njihovu proaktivnost u prevenciji i pružanju zaštite od nasilja i diskriminacije nad starijim ženama. Na skupovima u Beogradu, Kragujevcu i u Čačku učestvovali su stručnjaci iz socijalne zaštite, policije, pravosuđa i organizacija civilnog društva.

Uvodne prezentacije o specifičnostima nasilja nad starijim ženama, njegovim posledicama, razlozima zašto ga ne prijavljuju, šta je važno za praktičare koji stupaju u kontakt i rade sa starijima, kao i o strategijama i značaju prevencije nasilja nad starijim ženama imala je Nadežda Satarić iz Amityja. Istakla je da nasilje nad starijim ženama najčešće čine njihova deca, unuci, partneri/supružnici i druge njima bliske osobe iz okruženja. Naglasila je da starije žene često i ne prepoznaju sve vrste nasilja kojem su izložene izuzev fizičkog. Zanemarivanje potreba starijih osoba, finansijsko iskorišćavanje, seksualno uznemiravanje gotovo i ne povezuju sa nasiljem. Govoreći o strategijama prevencije, istakla je značaj edukacije starijih žena o njihovim pravima i razvijanje svesti da prepoznaju nasilje, da ga jasno definišu i da znaju da se ono može suzbijati i sankcionisati. Govorila je o značaju podsticanja žena da prave lične strategije reakcije na nasilje, o značaju umrežavanja žena i uključivanja u različite forme organizovanja, kao i o značaju promocije tolerancije i nediskriminacije.

O doprinosu policije u petogodišnjoj primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji ima i preventivno dejstvo i da obezbedi dugotrajnu zaštitu žrtve, govorili su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, iz Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, gospodin Dragan Mladenović, u Beogradu i Kragujevcu, a gospodin Predrag Dragović u Čačku. Naveli su da je osnovna prednost ovog Zakona to što njegova primena može da počne i pre nego što se nasilje dogodi, odnosno kada se ustanove faktori rizika od budućeg nasilja. Tada se izriču hitne mere privremenog udaljenja iz stana/kuće i zabrane prilaska i komunikacije sa žrtvom, koje mogu trajati i do 32 dana. U tom periodu, grupa stručnjaka za koordinaciju i saradnju nalazi načine kako da obezbedi trajniju zaštitu žrtvama. Naveli su da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od 1. juna 2017. godine daje rezultate, što se poklapa i sa statistikom MUP-a da je konstantno smanjenje krivičnih dela nasilja u porodici, ali se povećava broj izrečenih hitnih mera. Prema njihovoj statistici smanjuje se i broj prijava nasilja u porodici za 8% do 9% na godišnjem nivou.

Učesnici radionica u Kragujevcu i u Čačku posebno su ponosni na dobru saradnju i funkcionisanje grupe za koordinaciju i saradnju. Stručnjaci iz Čačka ističu da su u 2020. godini imali 56, a u 2021. 58 sastanaka tih grupa (više nego jednom sedmično). Slažu se stručnjaci iz sva tri regiona da nisu uvek zadovoljni učešćem zdravstvenog sistema, posebno kada je u pitanju lečenje počinioca nasilja.

Složili su se u diskusijama da je veliki izazov što nedostaje sva potrebna podrška države žrtvi, posebno kada su u pitanju starije žene. Kako za njih obezbediti ekonomsko osnaživanje i zbrinjavanje? Ističu da starije žene iz seoskih sredina smatraju da brak treba očuvati po svaku cenu, iako su procene da bi razvod nekada bio bolje rešenje. Potencirali su na uvreženim stavovima starijih žena šta sve one moraju da trpe, što je jedna od prepreka za prijavljivanje nasilja. Naglašavali su i da je promena uverenja kod tih žena je teško izvodljiva, kao i promena društvenih normi i stavova o nasilju.

Najveći izazovi su im:

  • što nedostaju savetodavno terapijske usluge u zajednici za žene starije od 65 godina, kao i savetodavni rad sa počiniocima nasilja;
  • što starije žene veoma retko prijavljuju nasilje koje čine njihova deca, unuci, supružnici i druge njima bliske osobe, pa i kada ga prijave, kasnije odustaju od postupka;
  • problem je što muškarci često nemaju dovoljno kapaciteta za rad na promeni nasilnog ponašanja. Ne preuzimaju odgovornost, uglavnom su „drugi krivi”. Ovo važi i za starije muškarce;
  • često ne postoji ni dovoljna motivisanost da žrtva prihvati svoj status i da uđe u rešavanje problema.

Ove radionice su deo aktivnosti iz Projekta: „Promocija nediskriminacije i zaštite od nasilja nad starijim ženama u uslovima pandemije”, koji Amity sprovodi u saradnji sa Crvenim krstom iz Kragujevca i Larisom iz Čačka a pod pokroviteljstvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava u sklopu Programa: „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2021. godinu”.

vladesataric